Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Независност више није утопија у Европи

Значи ли очекивана независност Косова почетак краја Европе какву данас познајемо? Додатне линије на географским картама, нове државе, више проблема, мање проблема, нападе терориста, мир? Размишљајући о овим питањима, европске дипломате се припремају за коначан одговор Приштини, али, како пише АФП, већина је узнемирена од домино ефекта на територијима од Баскије и Каталоније, преко Фландрије до Шкотске.

– Постоји реалан ризик да видимо крај квазидогме неповредивости граница која је превладавала од Другог светског рата – изјавио је за АФП Жан Ив Ками, стручњак париског Института за међународне и стратешке односе. Он је истакао да ће од ситуације на Косову корист имати „покрети који теже да поново цртају мапе Европе на основу етничких, језичких и културних критеријума”.

Да ли ће се то односити на баскијске и каталонске сепаратисте? Шпанија се од седамдесетих година прошлог века суочава са захтевима за независношћу Баскије на северу и Каталоније на истоку земље. Желећи раскид са Мадридом, баскијски и каталонски сепаратисти пажљиво прате шта се дешава у српској покрајини којом управља администрација УН. Шпанска влада тврди да неће признати једнострану декларацију Косова, али министар одбране Хосе Антонио Алонсо наглашава да се ситуација на Косову „не може пренети ни у једну другу земљу ЕУ”.

Припадници баскијске сепаратистичке групе ЕТА, одговорне за смрт више од 800 људи у скоро 40-годишњим акцијама за одвајање од Шпаније, недавно су указали на пример Приштине као на доказ да ни ЕТА више „не говори о утопијама”.

И у другим деловима Европе угнездила се стрепња да ће Косово бити преседан. АФПпише да се проглашење независности очекује пре него што се у понедељак састану министри спољних послова ЕУ.

„Право на самоопредељење народа је суштинско”, верује Нова фламанска алијанса блиска Иву Летерму, о коме се у Белгији говори као о новом демохришћанском премијеру. Фламанска странка је позвала Белгију да подржи независност српске покрајине, чиме је франкофоним посланицима укључила аларм на опасност од домино ефекта. Фламански националисти све упорније спомињу независност Фландрије, северног и богатијег дела Белгије где се говори холандским језиком. Франкофони Валонци, који чине 60 одсто становништва десетомилионске популације Белгије, одбацују распад државе.

Ни Енглези не воле да слушају о плановима за независност Северне Ирске или Шкотске, али је реалност, а не план, да је власт у Шкотској преузела Шкотска национална партија, која је Шкотима обећала референдум о одвајању од Велике Британије и то већ 2010. За разлику од баскијских сепаратиста који су се против Мадрида борили бомбама, експлозивом и оружјем, пут шкотских националиста био је ненасилан.

– Ниједна особа није погинула зато што је била за или против шкотске независности – рекао је Алекс Салмонд, први министар Шкотске и лидер Шкотске националне партије.

Први човек Шкотске током једне свечаности позвао је грађане да размисле не само о томе у каквој држави живе, већ и у каквој држави би могли да живе. Опозиција у регионалном парламенту тврди да Салмонд блефира и да већина Шкота не жели да прекине везе са Лондоном. Ипак, Салмонд је за АФП посаветовао регије са сличним проблемима како би требало да поступе.

– Једини савет који дајемо другим земљама јесте да пронађу демократски и сасвим миран начин да теже својим циљевима – рекао је Алекс Салмонд.

-----------------------------------------------------------

Бернс: Србија треба да разуме

САД подржавају Ахтисаријев план за надгледану независност Косова, још једном је амерички став поновио државни подсекретар за политичка питања Николас Бернс. Бернс, који у марту напушта државну функцију, изјавио је недавно у Лондону да је статус кво већи ризик по стабилност региона него проглашење независности.

- Ахтисаријев план ће омогућити прелаз из владавине УН у сопствену владу - рекао је Бернс при сусрету са новинарима.

- Надамо се да ће српска влада разумети да је ова промена потребна и да не треба прибегавати провокацијама, а још мање насиљу и да је мирна примена плана УН неопходна за мир на Балкану - додао је Бернс.

Ј. С. 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.