Личне уплате не би повећале пензије

Недавна изјава министра финансија Душана Вујовића, да се размишља о увођењу такозваног другог стуба пензијског осигурања, односно о обавезној уплати доприноса на лични рачун запосленог, што би требало да доведе до стабилизације укупног пензијског система, изазвала је велике полемике у нашој јавности. 

Министар Вујовић сматра да је садашњи пензијски систем неодржив, а да би други стуб, односно обавезна уплата доприноса на рачун запослених, мотивисала будуће пензионере да штеде улажући више у себе. Тиме би се, како верује, помогло сређивању незавидне финансијске ситуације у садашњем пензијском фонду коме држава мора за редовне исплате пензија да дотури бар 45 одсто пара.

Други стуб подразумева обавезно пензијско осигурање у приватне пензијске фондове. То суштински значи да се обавезно (по законској принуди), део доприноса за ПИО преусмерава, те да се уместо у јавни уплаћује у приватне пензијске фондове, на индивидуалне штедне рачуне.

– Други стуб није опција која је прихватљива за Србију у ближој будућности, јер би то данас значило повећање дефицитау ПИО фонду и на крају би се стварао притисак да се даље смањују пензије, каже у разговору за „Политику”, Гордана Матковић, бивши министар рада, у чије време се 2001. године, такође говорило о увођењу тог другог стуба.

Својевремено је Светска банка сугерисала свим земљама у транзицији прелазак са једног на три стуба пензијског осигурања, где би трећи био добровољно лично уплаћивање грађана на своје пензионе рачуне. Већина земаља је донела одлуку да трансформише своје системе у том правцу. Поред другог стуба, које иницијално нису увеле само Словенија, Чешка и Србија, све земље (па и Србија) увеле су такозвани трећи стуб, добровољно пензијско осигурање у приватним пензијским фондовима, објашњава она.

– Нисмо прихватили увођење другог стуба, јер смо оценили да је транзициони трошак сувише висок и да би примарно морали да га сносе пензионери, чије су пензије ионако биле мале. И тада је наравно постојао велики дефицит и експлицитан и у виду дуга (заостале неисплаћене пензије по одлуци Уставног суда, тромесечно кашњење), каже бивша министарка.

Постављало се и питање у шта ће ти приватни фондови да улажу, а да то може да буде сигурна инвестиција, која неће да прокоцка уштеђевину за старост, подсећа Матковићева.     

– Проблеми се јављају и услед селективних интервенција државе у јавном и приватном сектору, па су, на пример, у Хрватској пензије из мешовитог система (први и други стуб) мање од оних које се исплаћују само из државног ПИО фонда, наводи она и истиче да се у Хрватској води јавна полемика о укидању обавезног приватног осигурања.

– Угрожен је стандард у апсолутном смислу, поготово ако имамо у виду чињеницу да три четвртине пензионера (укључујући породичне и пољопривредне пензионере) прима мање испод просека од 24.000 динара, каже Матковићева.

 Као и 2001. године и данас је велико питање у шта би приватни пензијски фондови улагали средства која прикупе. Ако је судећи по улагањима добровољних пензијских фондова, чији је највећи део имовине у државним хартијама од вредности (више од 84 одсто) испада да би се увођењем другог стуба увео само још један скуп посредник између државе и ПИО фонда, закључује Матковићева.

----------------------------------

Мађарска и Бугарска увеле па укинуле други стуб

Упитана каква су искуства земаља у региону и ЕУ, она каже, да су у међувремену од другог стуба одустале и поједине земље које су га увеле (Мађарска и Бугарска трајно, а Естонија привремено).

Све остале земље су га сасекле кроз смањење стопе доприноса за обавезно приватно пензијско осигурање (Пољска, Румунија, Летонија, Литванија, Словачка).