У част јубилеја ПМФ-а

У понедељак, 25. маја, Природно-математички факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици обележиће важан јубилеј – педесет пет година рада. У сусрет том јубилеју, Факултет, као један од зачетника високог образовања на Косову и Метохији, издао је значајну монографију – „Природно-математички факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици: 1960–2014”.

Дело је угледало светлост дана првенствено заслугом декана проф. др Драгомира Кићовића, главног уредника проф. др Предрага Јакшића, осталих чланова уређивачког одбора – проф. др Фериза Адровића, проф. др Милене Лекић, проф. др Гојка Савића, доц. др Негована Стаменковића и проф. др Новице Ристића, као и наставника и сарадника Факултета. О квалитету и значају монографије јасно говоре и имена рецензената – угледних српских научника и универзитетских професора – проф. емеритуса др Стевана М. Станковића, академика Слободана Реметића и проф. др Бранка Јовановића.

Ова богато опремљена књига, с великим бројем репрезентативних фотографија, успешно нас, на 320 страница А4 формата, води кроз историју Факултета – од оснивања и развоја, преко проблема које је српски кадар имао и фаворизовања Албанаца, затим поновног успона, те прогона и привремених седишта (Врања, Васпитно-поправног дома у Крушевцу и Техничке школе у Косовској Митровици, у чијем се делу и данас налази), до модерно организоване научно-образовне установе са шест одсека – за математику, физику, хемију, биологију, географију и информатику. Иако суочени с недостатком грађе (документација Факултета остала је у Приштини), аутори су, у највећој мери, успели да реконструишу педесетпетогодишњи живот Факултета. Читаоци се упознају с оснивањем и развојем Факултета, његовом организацијом, наставном делатношћу, биографијама и библиографијама наставника и сарадника, научноистраживачким радом, научним скуповима које је Факултет организовао, издавачком делатношћу, сарадњом с другим научним и образовним институцијама, заслуженим признањима и животом студената на Факултету. Наведена су имена свих студената који су дипломирали након прогона из Приштине (до краја 2013. године), као и одбрањених докторских дисертација – у овом периоду дипломирало је 1.299 студената, а одбрањено је осам магистарских и 29 докторских дисертација.

Иако је пролазио кроз веома тешке периоде и повремено радио у готово немогућим условима, Факултет је успео да изгради и битно ојача наставнички кадар – када је основан, није имао ниједног наставника у сталном радном односу, док данас има 12 редовних професора, 12 ванредних, 27 доцената, 20 асистената и четири сарадника у настави. Наставу на Факултету изводили су и наши најугледнији научници, као што су академик Атанасије Урошевић, проф. др Тадија Пејовић, академик Синиша Станковић, академик Душан Каназир, академик Градимир Миловановић и други.

Незаобилазна је улога Природно-математичког факултета, као и целог Универзитета у Приштини, на Косову и Метохији, како у ширењу просвете и културе, тако и у остајању Срба на овим просторима. О томе, у уводној речи, декан Кићовић каже: „Од опстанка и стања на Универзитету и сваком факултету појединачно, од њиховог квалитетног укупног функционисања, у великој мери зависи опстанак српског народа на Косову и Метохији. То нам је и додатна обавеза којој морамо часно служити!”

Нема сумње да, и поред изузетно великих проблема с којима се сусретао, Природно-математички факултет заузима све значајније место у образовном систему Републике Србије и животу српског народа на Косову и Метохији, а да ова монографија представља битан допринос историји школства у јужној српској покрајини, али и важно сведочанство будућим генерацијама о прогону српског народа и Универзитета са ових простора. Надамо се да ће Факултет следећи (шездесетогодишњи) јубилеј дочекати у својој згради у Приштини, или, уколико то дотле још не буде могуће, макар у бољим условима за рад и у сопственој, наменски изграђеној згради.