Упечатљиви симбол

Владичански двор Епархије бачке Српске православне цркве, у Новом Саду, са покретним стварима у њему које су од посебног културног и историјског значаја, одлуком Владе Србије проглашен је националним добром.
То је најмлађи споменик културе код нас. Налази се у Гимназијској улици 2 и у приватној је својини.
Саграђен је на месту старог двора који је 1741. године подигао бачки владика Висарион Павловић. Заједно са Саборном црквом Светог Георгија и зградом Велике српске гимназије (Змај-Јовине гимназије) представља духовно средиште Срба у Новом Саду, граду који зову и српска Атина.

Пошто је стари двор страдао у буни 1849. године, познати архитекта Владимир Николић урадио је пројекат за ново здање. Нова зграда двора била је готова и освећена 1901. године. По архитектонско-стилском решењу, ова једноспратна зграда је један од најупечатљивијих симбола Новог Сада.

Основа Владичанског двора је у облику развученог ћириличног слова П са нешто краћим левим крилом, што је условљено близином Саборне цркве. У обликовању је посебна пажња поклоњена решењу главне чеоне фасаде са наглашеним репрезентативним карактером уз пратеће детаље који јој дају посебно обележје. Кров је низак, покривен етернит плочама. У приземљу су дугачки ходници са канцеларијама у низу. Спратни део, условљен другачијом наменом простора, има измењен распоред у односу на приземље.

Поред бројних покретних ствари од културног и историјског значаја, споменик културе поседује и збирку коју чини 16 уметничких слика – портрета проглашеним за културно добро решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС од 18. јуна 1949. године.

Ово здање припада опусу архитекте Владимира Николића који га је осмислио користећи стилизацију византијских и српских средњовековних архитектонских и декоративних елемената.

Међу мерама његове заштите су и очување конструктивних и декоративних елемената уз задржавање контура и волумена екстеријера, али и реконструкција крова применом најквалитетнијих материјала и замена свих елемената конструкције (греда, стубова, косника, рогова) у складу са савременим захтевима пројектовања, уз максимално очување облика крова са свим његовим декоративним елементима.

Предвиђено је и санирање уличних и дворишних фасада према сачуваним оригиналним решењима, рестаурисање свих камених елемената, обележавање информативном таблом о специфичном значају и вредности новог споменика културе.

Поред самог објекта, одређују се и мере заштите његове околине.