Човек који поставља стандарде

Открио је певачицу Лили Ален, од проблематичне Ејми Вајнхаус направио је музичку диву, продуцирао је албуме Робија Вилијамса, Кристине Агилере… Марк Ронсон је једини коме је пошло за руком да добије дозволу Боба Дилана да ремиксује једну од његових песама, и то нумеру „Most likely you’ll Go your Way”. Овенчан је Гремијем за продуцента године, а све то због музике која је својеврсни хибрид соула шездесетих и савременог рока и попа. Албум овог Британца, са америчким пасошем „Version”, са кога су скинути хитови „Valerie” и „Stop me”, по мишљењу многих био је денс саундтрек 2007. године.

Марк Ронсон је рођен 1975. године у Лондону. Марков отац Лоренс Ронсон, музички менаџер, открио је састав „Bucks Fizz” који је 1981. године победио на Евровизији. Одрастао је у кући која је била у истој улици као и дом Пола Макартнија, а у којој је Кит Мун из групе „Ху” био редован гост. Мун је први приметио Марков таленат за музику и рекао Ронсоновој мајци Ен да, уколико му она не купи бубњеве, он ће то учинити. Али, када је имао шест година родитељи су му се развели и он се, заједно са сестрама близнакињама и мајком, преселио у Њујорк. Очух му је постао Мик Џонс, лидер бенда „Foreigner”, тако да је једну музичку породицу „заменио” другом. 

Са само 12 година он и његов најбољи друг Шон Ленон, син Јоко Оно и Џона Ленона, преспавали су једну ноћ код Мајкла Џексона. Данас се шали: „Нисам га видео од тада. Не јавља се, не пише!”.

Ронсон се врло брзо заинтересовао за њујоршку хипхоп сцену и почео да ради као хипхоп ди-џеј. „Вежбао се” у студентском бару Васар колеџа у Њујорку, где је студирао социологију. Касније се пребацио на Универзитет Њујорк где је уписао теорију музике.

Да му је кренуло схватио је када му је Пи Диди написао свој број телефона на новчаници од 100 долара да би пуштао плоче на његовој следећој забави. Привукао је и пажњу Џеја Зија.

А онда је решио да се опроба и у продукцији. Продуцирао је албум америчке певачице Нике Косте, који је, упркос добрим критикама, пропао на тржишту. Слично је прошао и његов деби албум „Here Comes the Fuzz”из 2003. године.

– Имам неки осећај кривице ако нешто не урадим добро. Сматрам да сам ја тај који поставља стандарде – рекао је једном. 

До сарадње Ронсона и Лили Ален дошло је 2006. године када је упознао у једном клубу у лондонском Нотинг хилу. Аленова је дала Марку свој демо снимак, који му се свидео, па је зато позвао да му се придружи у његовом њујоршком студију да би снимили њен деби албум.

Нешто касније упознао је и Ејми Вајнхаус. „Док ми је причала анегдоту о томе како је менаџер покушавао да је натера да оде на лечење од алкохола, схватио сам да би то била одлична ’удица’ за песму”, причао је Ронсон. Управо је тако настао највећи хит Ејми Вајнхаус „Rehab”, који је Марк продуцирао, као и већину албума „Back to Black”. 

На недељној додели Греми награда у лосанђелеском „Стејплс центру” добио је награду за продуцента године, а „његова” Ејми Вајнхаус је овенчана са пет признања. Већ у среду заказана је додела најзначајнијих британских музичких награда Брит, а Марк Ронсон има три номинације и то за најбољи албум, сингл и најбољег британског уметника. Ронсон ће и наступити на додели награда која ће бити одржана у лондонском „Earl’s cortu”, а тренутно се налази на турнеји по Великој Британији. Поред свега, поново ради на новим албумима Робија Вилијамса и Ејми Вајхнаус.