Камен љубави на брду Спрдња

Горњи Милановац – Неудате и неожењени, разведени и удовци – њих четрдесетак – прославили су дан Светог Валентина крај стене тешке 8.173 килограма, постављене пре две године на једном узвишењу у приградском селу Велереч. Стену су довезли чланови Удружења радника уметника СЦГ (име су задржали и после отцепљења братске републике) из двадесетак километара удаљеног села Јабланица, делом је укопали на нову локацију; стена има облик људског срца па су је крстили „каменом љубави“, а све чешће је зову и „луди камен“.

– Има овај камен неку моћ, јер је деловао да су, после дружења крај њега, већ склопљена два-три брака, а добили смо и прву принову из једног таквог брака – уверава нас председник Удружења сликар Радојко Солујић. – Данас смо на „камен љубави“ поставили плочу од афричког мермера са угравираним стиховима Десанке Максимовић које су одабрали песници Добрица Ерић и Милена Проковић и сликарка Верица Брковић.

Читамо под раширеним крилима, такође угравираног, белог орла познате Десанкине риме: „Не мерим више време на сате,/ ни по сунчевом врелом ходу;/ дан је кад твоје се очи врате/ и ноћ кад поново од мене оду“. У стврдлом бетону под плочом остао је плави отисак девојачке шаке, а поред њега јуче је положен венац жутих ружа у облику срца.

– Време ми је да се женим и зато сам овде данас. Направио сам венац од увозних холандских ружа и донео га на „луди камен“. Ваљда ће помоћи, ово ми је последња нада – рече нам Никола Михаиловић, милановачки цвећар, познат по букетима од 101 руже које су каваљери из Београда, Крагујевца, Чачка, Краљева и Милановца својим драганама поклањали на Дан заљубљених претпрошлог, прошлог и овог фебруара.

Многи од јуче приспелих на „камен љубави“ додиривали су стену, седели на њој и у себи се помолили да стану на „луди камен“. Рекоше да ако не буде од користи, сигурно неће бити штетно. Једна од таквих је и Ђурђа Павловић, лепа и увелико за удају стасала девојка.

– Дошла сам из радозналости, да видим тај магични камен. Нисам сујеверна, али, ипак, ништа се не зна, можда ми баш „луди камен“ прискочи у помоћ и убрзо ме неко запроси – изјави нам Ђурђа.

Баш је лепо што је Удружење радника уметника направило култно место за ходочашће оних који трагају за љубављу и брачним другом. Лепо је што, макар то била само илузија, верујући овде долазе по зрачак наде. Само, где нађоше да, код толико брда око Рудника, баш изаберу ово за постављање „камена љубави“ – мештани чије су куће у близини рекоше нам да се то брдо зове Спрдња!