Kamen ljubavi na brdu Sprdnja

Gornji Milanovac – Neudate i neoženjeni, razvedeni i udovci – njih četrdesetak – proslavili su dan Svetog Valentina kraj stene teške 8.173 kilograma, postavljene pre dve godine na jednom uzvišenju u prigradskom selu Velereč. Stenu su dovezli članovi Udruženja radnika umetnika SCG (ime su zadržali i posle otcepljenja bratske republike) iz dvadesetak kilometara udaljenog sela Jablanica, delom je ukopali na novu lokaciju; stena ima oblik ljudskog srca pa su je krstili „kamenom ljubavi“, a sve češće je zovu i „ludi kamen“.

– Ima ovaj kamen neku moć, jer je delovao da su, posle druženja kraj njega, već sklopljena dva-tri braka, a dobili smo i prvu prinovu iz jednog takvog braka – uverava nas predsednik Udruženja slikar Radojko Solujić. – Danas smo na „kamen ljubavi“ postavili ploču od afričkog mermera sa ugraviranim stihovima Desanke Maksimović koje su odabrali pesnici Dobrica Erić i Milena Proković i slikarka Verica Brković.

Čitamo pod raširenim krilima, takođe ugraviranog, belog orla poznate Desankine rime: „Ne merim više vreme na sate,/ ni po sunčevom vrelom hodu;/ dan je kad tvoje se oči vrate/ i noć kad ponovo od mene odu“. U stvrdlom betonu pod pločom ostao je plavi otisak devojačke šake, a pored njega juče je položen venac žutih ruža u obliku srca.

– Vreme mi je da se ženim i zato sam ovde danas. Napravio sam venac od uvoznih holandskih ruža i doneo ga na „ludi kamen“. Valjda će pomoći, ovo mi je poslednja nada – reče nam Nikola Mihailović, milanovački cvećar, poznat po buketima od 101 ruže koje su kavaljeri iz Beograda, Kragujevca, Čačka, Kraljeva i Milanovca svojim draganama poklanjali na Dan zaljubljenih pretprošlog, prošlog i ovog februara.

Mnogi od juče prispelih na „kamen ljubavi“ dodirivali su stenu, sedeli na njoj i u sebi se pomolili da stanu na „ludi kamen“. Rekoše da ako ne bude od koristi, sigurno neće biti štetno. Jedna od takvih je i Đurđa Pavlović, lepa i uveliko za udaju stasala devojka.

– Došla sam iz radoznalosti, da vidim taj magični kamen. Nisam sujeverna, ali, ipak, ništa se ne zna, možda mi baš „ludi kamen“ priskoči u pomoć i ubrzo me neko zaprosi – izjavi nam Đurđa.

Baš je lepo što je Udruženje radnika umetnika napravilo kultno mesto za hodočašće onih koji tragaju za ljubavlju i bračnim drugom. Lepo je što, makar to bila samo iluzija, verujući ovde dolaze po zračak nade. Samo, gde nađoše da, kod toliko brda oko Rudnika, baš izaberu ovo za postavljanje „kamena ljubavi“ – meštani čije su kuće u blizini rekoše nam da se to brdo zove Sprdnja!