Доношење првог устава модерне Србије

Крагујевац – Заседање народних посланика, које је кнез Милош Обреновић окупио у Крагујевцу на Сретење 1835, било је најзначајнија скупштина у време његове владавине Србијом. Око 2.400 посланика из целе Србије изгласало је 15. фебруара први српски устав, касније назван Сретењски, по празнику када је скупштина одржана. Посланици су за устав гласали на ливади крај цркве коју је подигао овај српски владар.

Сретењска скупштина трајала је три дана, од 14. до 16. фебруара. Отворена је призивањем Светог духа у цркви, а онда је уследила кнежева беседа о садржини новог устава. „Из њега ћете видети да су општенародна права која ће сваки Србин уживати, пространо, и онако описана и разграната, како ји само човечанство предписује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна, и да је сваки Србин господар од свог имања“.

За ову скупштину је владало велико интересовање, па је, поред посланика, на пољани крај Милошеве цркве било и око 10.000 знатижељника из Крагујевца и околине. Церемонија је била брижљиво припремана, а знакови српске независности (грб и застава) били су видно изложени. Устав је донет другог дана заседања. Заклетву на устав положили су кнез и сви посланици, а увече је уприличен ватромет. Трећег дана, посланици су кнезу Милошу предали поклоне, сабљу са натписом „Благородна Сербија Књазу Своме Милошу Првом“, његовим иницијалима и грбом Србије, као и украшени путир.

Текст устава је био брзо припремљен, за свега двадесетак дана, захваљујући, пре свега, ученом Димитрију Давидовићу, који је био главни аутор. Садржао је 14 глава и 142 члана, а у њега су били инкорпорирани закони многих земаља (Белгије, Швајцарске, Пољске, Холандије, Португалије...). Сретењски устав слови за један од најлибералнијих у тадашњој Европи, о чему сведоче поглавља која се позивају на Декларацију о правима човека и грађанина, најважнију тековину Француске буржоаске револуције.

Најављен годину дана раније, на Светотрифунском заседању 1834, Сретењски устав је донет након буне сердара расинског Милете Радојковића, који је покушао да кнеза Милоша свргне са власти. До помирења је дошло захваљујући Томи Вучићу Перишићу.

Те околности као да су најавиле кратак век првог српског устава. Под притиском страних сила, пре свега Турске, Сретењски устав је суспендован, само два месеца након што је донет. Трајао је свега 55 дана.