Дајем све од себе у сваком тренутку

ИНТЕРВЈУ

Светска шампионка света у каратеу, шампион Европе, Јапана, Америке, Балкана, дипломирани правник, заслужни спортиста Југославије, жена године (1996), 27 пута шампион наше земље у разним дисциплинама од 1989.године, супруга и мајка двоје деце. Ово је само мали део биографије каратисткиње Татјане Петровић, која открива формулу свог успеха, неостварене жеље и личности којима се диви. Недавно је организовала међународни карате турнир „Нипон топ-тен” у част рођења Његовог величанства јапанског цара. На турниру је учествовало 850 такмичара из 70 клубова, седам из иностранства, а свечану церемонију је отворио легендарни зачетник карате вештине на овим просторима, мајстор каратеа, доктор Владимир Јорга.

– У оквиру прославе јубилеја КК Нипон организовали смо и карате семинар у СЦ Бањица, са најуспешнијим каратистом свих времена у овој земљи Предрагом Стојадиновим. Семинар је обухватио два тренинга са занимљивим темама из области техничко-тактичких ситуација у карате спорту и присуствовало је 54 полазника. Био је то поклон организатора свим учесницима поменутог турнира „Нипон топ-тен”

Занимљиво дешавање организовали сте и у Етнографском музеју?

– Реч је о „Нипон фесту” под називом „Карате је уметност”. Пред сам крај 2007 године (28. децембра), у Етнографском музеју у Београду, публици је представљена ликовна и литерарна изложба на тему „Љубав у каратеу”, чији су аутори деца КК Нипон. Приказане су најинтересантније музичко-сценске кореографије етно-каратеа са којима смо гостовали у Јапану, Грчкој, Немачкој и Русији. Промовисана је нова књига „Нипон расте са вама”, која представља јединствени израз песничког и ликовног стваралаштва у спорту.

 По чему ћете памтити 2007. годину?

– По веома добро замишљеним и још боље и успешније реализованимпројектима међу којима су и „Бест вумен чемпионшип”, под покровитељством Међународног олимпијског комитета као и долазак Ерике Џонг у нашој организацији, а ту је и организација другог летњег кампа у Јапану са члановима КК Нипон и упознавање са културом и традицијом ове земље... Приватно, прошлу годину ћу памтити по огромној количини љубави која је запљуснула четрдесету обалу мог живота.

Сећате ли се прошлогодишњих жеља? Шта се од тога испунило а шта још чекате?

 – Не да се само сећам, већ их и пишем у дневнику који водим од 1978.год. Записано – учињено! Мој корпус жеља у 2007.години се обистинио 75 одсто. Оно што се није десило не зависи само од мене!

Кајете ли се због нечег што сте урадили или због нечег што нисте урадили?

 – Не! Увек радим оно што волим, то је моја филозофија, па и када нешто ружно доживим или нешто изостане од замишљеног, не кајем се. Дајем све од себе у сваком тренутку, и не кајем се, и не осврћем се...

Као светској шампионки у каратеу, шта ће Вам остати у најдражој спортској успомени?

– Велики број пријатеља широм света и огромно животно искуство које се ствара слој по слој, полако и прецизно, са свим победама и поразима које сам доживела. Важна способност да противника претвориш у пријатеља за цео живот. После иду све титуле и медаље, пехари и признања...

 Какве су Вам пословне амбиције за ову годину?

– Њу ћу поклонити себи! Свако јутро се будим и кажем: Тања Петровић. Све остале обавезе усклађујем са овим императивом. Мени је тридесет година у каратеу и хоћу и ја да уживам у огромној количини љубави коју емитујем свима. Бар једном уживоту.

 Коме се дивите?

– Многи људи завређују моју пажњу, али малом броју се дивим. Дивим се свима који су спремни да жртвују све због племенитог циља, као што је то Вук Бојовић!

 Шта Вам је највећи животни изазов?

– Рођење моје деце, Таре и Матеја. Када бих могла, волела бих да их имам још, барем још толико!

Интересантно је да сте се венчали на веома егзотичном месту – у Јапану, и то у кимону. Због чега?

– Моја љубав су Јапан, Исток, карате-до, бушидо, самураји. Моји принципи су поштовање, традиција, патриотизам, борба, поштење, самоконтрола, милосрдност, идеализам, хуманизам и племенитост. Логично је да сам са изабраним човеком тражила средину која ме уљуљкује и покрива овим идеалима.  

Како усклађујете пословне и породичне обавезе, будући да сте не само светски шампион већ и мајка?

– Сви живимо триста на сат. Нема ленчарења, сви су одговорни за свој део посла и обавеза. Има пуно изазова, активности, путовања, нових вештина и учења, али основно правило је добар план и максималан труд. Уживање долази као последица великог броја активности. Помало спартански, зар не?             

Који је Ваш животни мото?     

–Волите то што радите! Једини начин да задржите осмех, да отворите прозор и удахнете нови дан, да испружите руку и дајете, да помилујете и помогнете, да померите мисао. Тек онда долази питање: а шта ја имам од тога? Волимо  то што радимо и дарујмо више него што узмемо!