Бе-Бе – стабилно

Не знам ни шта је рејтинг, али је добро да га Србија уопште има, прокоментарисао је, на "Политикином" сајту, недавно објављен текст поводом ове теме наш читалац с потписом чика Пера. Агенција "Стандард и Пурс" је, наиме, недавно објавила да је замењен кредитни рејтинг наше земље "ББ минус" са "позитивног" на "стабилни", што је изазвало различите коментаре. По мишљењу стручњака, то би требало да значи да су погоршана очекивања инвеститора о кретању ризичности улагања, а представници економских власти су тврдили да то и није нарочито значајно, јер основне оцене нису промењене.

Баш у то време, председник ЕБРД-а Жан Лемијер је поручио да у Србију вреди инвестирати. Убрзо потом Светска банка је објавила студију о квалитету јавне власти у нашој земљи према којој је, у последњих годину дана, дошло до побољшања по свим показатељима. Из ње се може видети и да је пословна клима у Србији много боља него у свим другим земљама у регији.

Истовремено, неки пословично обазриви српски економисти изразили су слутње да нас чека "врућа економска јесен". Кажу да се постепено захуктава инфлација, која би, ако се настави овим темпом, могла да "прескочи" пројектован максимум од осам одсто.

Много оцена за обичног човека, који се пита: да ли је "чаша допола пуна или допола празна" и ко је за то крив? Главно инфлационо жариште су повећане плате у јавном сектору. Зараде у државној управи, напросто, немају покриће у привреди и производњи за шта би цех платили они који једу хлеб са "девет кора".

Учешће јавне потрошње у овој години је око 42 одсто, што је више него претходних. А када се више троши – смањује се могућност инвестирања, тиме и шансе за нова радна места, већи извоз. Зато ће држава, упозоравају економисти, морати од јесени да повуче "дизгине" и смањи своју издашност. Због тога ће вероватно уследити нервоза буџетских корисника. А њих је, богме, подоста. Број директних и индиректних корисника буџета се не смањује. По неким подацима достиже 22.000. Државни чиновници, секретари, лични, специјални и други саветници "ничу као печурке".

Србији, где су плате у просеку 346 евра и по висини су друге у региону, потребно је да више производи него што троши. Тада би и "беле крагне" могле да имају високе плате.

Банке су лане биле "колатерална штета" експанзивне фискалне политике, јер је НБС ради очувања макроекономске стабилности на такво понашање државе морала да одговори рестриктивним мерама. Упркос томе, оне су профитирале, а цех су платили грађани и привреда. Инфлациони "удар" би, зна се, опет погодио пре свега оне са најнижим примањима, а њих је, нажалост, много. О муци милион незапослених да и не говоримо.

Зато ће се после објављивања јулске стопе инфлације знати да ли ће НБС морати да пооштри монетарну политику. Стезање каиша централне банке је одговор на превелико трошење буџетских пара. Ако банке буду опет реаговале и повећавањем камате, терет ће се превалити на привреду и грађане.

А што се тиче рејтинга, шта год он значио, како рече чика Пера, важно је да га имамо.