Како да Србија тужи САД

Специјално за „Политику”

Антони Д`Амато

Посматрајући догађаје на Косову из Сједињених Држава, сетио сам се Америчког грађанског рата, када су јужне државе прогласиле независност од Уније изненадним војним нападом на Форт Самтер у Јужној Каролини. Биле су потребне четири године најкрвавијег рата у америчкој историји да се сачува територијални интегритет Уније.

Ако Косово буде покушало да се отцепи од Србије, рат ће се водити правним средствима уместо оружјем. По мом мишљењу, међународно право је сто одсто на страни Србије. Али то не значи да ће Србија победити. Све зависи од тога колико ће се стратешки водити правна борба.

Мој професор Луис Зон је имао обичај да каже својим студентима да, ако је међународно право на вашој страни, треба да пронађете начин да кроз Повељу УН одбраните свој став. Професор Зон је био главни правни заступник у америчкој делегацији када је на крају Другог светског рата у Сан Франциску састављена Повеља УН.

У Повељи УН постоји један мало познат поступак помоћу којег једна држава може да изнесе пред Савет безбедности било који спор са другим државама. Савет онда може да препоручи начин решавања. Ако ту постоје и правна питања (којих ће у случају Косова свакако бити), Савет може да упути предмет Међународном суду правде. То би био сигуран начин да се дође до овог суда, јер случајеви које упути Савет безбедности не могу да се одбаце.

Ево још једне мало познате чињенице. Када се спор преда Савету безбедности, води се расправа, а потом се гласа. Међутим, стране у спору морају да се уздрже од гласања.

Спор који би Србија могла да преда Савету безбедности укључио би све земље које су подржале кршење међународног права јавно изјављујући да ће помоћи Косову у његовој тежњи ка независности од Србије (та помоћ обухвата признавање, исто као и склапање уговора и трговинских споразума са Косовом).

Србија би могла да наведе следеће земље као стране у спору: САД, Велику Британију, Француску, Белгију, Италију и Хрватску. Ове државе су тренутно чланице Савета безбедности, па зато не би могле да гласају у овом случају.

Остаје, дакле, девет држава које би могле да гласају у Савету безбедности: Кина, Руска Федерација, Буркина Фасо, Костарика, Индонезија, Либија, Панама, Јужноафричка Република и Вијетнам. Постоје одличне шансе да би већина од најмање пет држава могла да покаже снажну подршку међународном праву потврђујући територијални интегритет Србије. Сигуран сам да ће захтев Косова да друге земље подрже његову независност бити проглашен за очигледно кршење међународног права.

Антони Д`Амато је професор међународног права на чикашком Нортвестерн универзитету. Аутор је преко 25 књига и сто чланака. Био је главни бранилац др Милана Ковачевића.