Вишњом против лошег холестерола

Вишња је воће које у савременој исхрани има значајно место, а налази се и у многим производима. Користи се за справљање укусних пита, сокова, џемова, сирупа, компота, сладоледа, кремова… а здравије је више него што многи мисле.

Попут сваког воћа и вишња је оскудна масноћама, беланчевинама и калоријама. Али зато обилује витамином Це, витаминима Бе комплекса и минералима – калијумом, гвожђем и кобалтом. Енергетска вредност вишње је 46 калорија у 100 грама плода, а карактеристике јој се не мењају ни када је замрзнута. Због тога се у овом воћу може уживати читаве године.

Вишња садржи моћне антиоксидансе у свом пигменту (антоцијанине), који имају велику улогу у превенцији најтежих болести. Смањењем утицаја слободних радикала на ћелије оне се штите од разарања. Осим глукозе, ово воће садржи и киселине (јабучну, лимунску и винску) које уз садржај воде, око 85 одсто, делују окрепљујуће и освежавајуће на организам. То је и разлог зашто је њен сок укусан. Сок од вишања снижава крвни притисак, па се препоручује особама које болују од хипертензије. Одлично је средство у спречавању рака, анемије, инфаркта, шлога и артериосклерозе.

Плод овог воћа добар је за оне који имају повишен холестерол, јер антиоксиданси спречавају да лош ЛДЛ холестерол оксидише и оштети крвни суд. Вишња је чувар целог кардиоваскуларног система. Добар је извор витамина Це који повољно утиче на одбрамбене снаге организма ка инфекцији. Побољшава вид, смањују коагулацију крви, ублажава реуму и гихт.

На наше подручје вишња је стигла из Мале Азије још у доба Римљана и данас се најчешће гаји плантажно. Узгаја се више сорти вишања, а најпознатије су „ујфехертска гроздаста” (мађарица), „шумадинка”, „рекселе” и „облачинска”.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com