Višnjom protiv lošeg holesterola

Višnja je voće koje u savremenoj ishrani ima značajno mesto, a nalazi se i u mnogim proizvodima. Koristi se za spravljanje ukusnih pita, sokova, džemova, sirupa, kompota, sladoleda, kremova… a zdravije je više nego što mnogi misle.

Poput svakog voća i višnja je oskudna masnoćama, belančevinama i kalorijama. Ali zato obiluje vitaminom Ce, vitaminima Be kompleksa i mineralima – kalijumom, gvožđem i kobaltom. Energetska vrednost višnje je 46 kalorija u 100 grama ploda, a karakteristike joj se ne menjaju ni kada je zamrznuta. Zbog toga se u ovom voću može uživati čitave godine.

Višnja sadrži moćne antioksidanse u svom pigmentu (antocijanine), koji imaju veliku ulogu u prevenciji najtežih bolesti. Smanjenjem uticaja slobodnih radikala na ćelije one se štite od razaranja. Osim glukoze, ovo voće sadrži i kiseline (jabučnu, limunsku i vinsku) koje uz sadržaj vode, oko 85 odsto, deluju okrepljujuće i osvežavajuće na organizam. To je i razlog zašto je njen sok ukusan. Sok od višanja snižava krvni pritisak, pa se preporučuje osobama koje boluju od hipertenzije. Odlično je sredstvo u sprečavanju raka, anemije, infarkta, šloga i arterioskleroze.

Plod ovog voća dobar je za one koji imaju povišen holesterol, jer antioksidansi sprečavaju da loš LDL holesterol oksidiše i ošteti krvni sud. Višnja je čuvar celog kardiovaskularnog sistema. Dobar je izvor vitamina Ce koji povoljno utiče na odbrambene snage organizma ka infekciji. Poboljšava vid, smanjuju koagulaciju krvi, ublažava reumu i giht.

Na naše područje višnja je stigla iz Male Azije još u doba Rimljana i danas se najčešće gaji plantažno. Uzgaja se više sorti višanja, a najpoznatije su „ujfehertska grozdasta” (mađarica), „šumadinka”, „reksele” i „oblačinska”.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com