НСА жели закон за интернет као за море

Скрећући пажњу са критика због масовног шпијунирања целог света, шеф америчке обавештајне агенције НСА упутио је апел на скупу у Естонији да интернет буде „отворен, поуздан и безбедан” и да за њега важе међународна правила по узору на конвенцију Уједињених нација о поморском праву.

Иако представља агенцију која је надзирала комуникације обичних грађана и државника широм света, што је пре две године открио узбуњивач Едвард Сноуден, адмирал Мајкл Роџерс говорио је прошле недеље на конференцији о сајбер-ратовању у Талину дипломатским језиком активиста који се залажу за отворен интернет као заједничку вредност и јавно добро.

„Морима као ни интернетом не управља једна земља. Створили смо поморске норме и волео бих да можемо да направимо исто то за сајбер-свет како бисмо омогућили отворене, поуздане и безбедне комуникације, проток информација и идеја”, рекао је Роџерс на скупу у организацији Центра за сајбер-одбрану НАТО-а.

Публика је поздравили овај став, али је изнела критике због улоге НСА у масовном шпијунирању. Америчкој агенцији се такође замера то што захтева да се ослаби енкрипција како би се омогућио легалан надзор комуникација.

Енкрипција је постала врућа тема после Сноуденових открића. Многе компанију су тада увеле или најавиле опсежније мере заштите комуникације својих клијената, што је опет довело до страха обавештајних агенција и полиције да ће енкрипција да штити и криминалце.

Сноуденова архива озбиљно је пољуљала поверење грађана из целог света у сајбер-простор и појачала тежње појединих земаља да на неки начин „ограде” свој део интернета да би заштитили податке.

Председник Русије Владимир Путин потписао је прошле седмице указ који ставља део националне мреже под посебне мере како би заштитио комуникације државних институција.

Кина је почетком маја уврстила сајбер-безбедност у нацрт новог закона о националној безбедности.

„Држава успоставља системе за заштиту националног интернета и информационе безбедности”, пише у нацрту објављеном на интернету.

Ове две земље су почетком маја потписале споразум о сарадњи и ненападању у сајбер-простору. Москва и Пекинг су с друге стране стално на мети напада активиста за заштиту слободе изражавања и западних влада да оваквим потезима „распарчавају” интернет и руше његову глобалну природу.

Новинар Евгениј Морозов, Американац белоруског порекла, изнео је у „Гардијану” своје мишљење о томе ко је заправо прави непријатељ слободног интернета:

„Пошто ни Москва ни Пекинг нису познати као бранитељи слободе изражавања и окупљања, у искушењу смо да њихову тежњу ка суверености интернет простора схватимо као још један покушај цензуре и контроле... Међутим, они само реагују на екстремно агресивну тактику САД. Типично, Американци су потпуно несвесни свог деловања, верују да постоји неутралан, космополитски интернет и да сваки покушај удаљавања од тога представља тзв. балканизацију. Ипак, за многе земље то уопште није балканизација, то је просто деамериканизација”, написао је Морозов.

Његов закључак је да, шта год био мотив Кине и Русије да боље контролишу своје дигитално власништво, њихово деловање је пропорционално агресивним покушајима САД да искористе чињеницу да Силицијумска долина управља великим делом светске комуникационе инфраструктуре.

„Оно што је за неког интернетска слобода, за другог је интернетски империјализам”, закључио је Морозов, парафразирајући изреку да је човек који је за једну земљу терориста, за другу земљу борац за слободу.