Мишковић руши Лесковачки сајам

Лесковац – Привредно друштво „Лесковачки сајам”, које послује у оквиру компаније „Делта рил естејт” из породице Делта холдинга Мирослава Мишковића, представило је руководству Лесковца идејни пројекат за уређење лесковачког сајмишта. Према пројекту, чувени округли павиљон биће срушен, а на том месту биће изграђена стамбена зграда са 260 станова, хотел са 65 лежајева, подземна гаража и паркинг. Пројекат вреди 18,6 милиона евра и, како је речено, предвиђа се отварање 280 нових радних места и упошљавање хиљаду грађевинаца који ће радити на његовој реализацији.

Како је објашњено, ово решење базирано је на анализи потенцијала ове локације у центру града и оно је најповољније, јер је за обнову руинираног округлог павиљона потребно око милион и по евра. Поред тога, мало је вероватно да би он могао да задржи намену изложбеног простора.

Сајам је приватизован 2007. године, када је већински власник са 70 процената капитала постала београдска компанија „Делта Макси”. Сајам има пет хала на површини од осам хиљада квадратних метара, од којих је највећи округли павиљон са четири хиљаде квадрата, као и петнаест хектара грађевинског земљишта које је у државној својини. Павиљони су руинирани, јер годинама није ништа улагано, а у најгорем стању је округли павиљон који је због облика крова добио назив „шајкача”. Препознатљив мотив са лесковачких разгледница и сајамских каталога подигнут је 1961. године и има јединствену архитектуру. Изграђен је од напрегнутог бетона, а кровна конструкција је на сајлама. Архитекта Ден Ларисон, чија је мајка Светлана рођена Лесковчанка, изјавио да округли павиљон представља јединствени архитектонски и грађевински објекат и да сличан постоји, само мањи, у Америци. Додао је да га професори показују студентима као пример врхунског мајсторства.

Седамдесетих и осамдесетих година, Лесковачки сајам је један од највећих у Србији, после Београдског и Новосадског, а Лесковац је словио за град текстила, козметике и сајмова. Временом су се сва ова обележја изгубила. Делећи судбину посустале привреде, у првом реду текстилне индустрије, сајам је запао у кризу. Последња сајамска манифестација под куполама округлог павиљона одржана је септембра 2006. године када су истовремено отворени пољопривредни сајам и сајам грађевине. Две године касније одржан је скромни сајам цвећа и књига, а 16. децембра 2009. године отворен је сајам пољопривреде који је окупио тринаест излагача. Била је то више него симболична изложба у простору без грејања и воде, колико да нови власник покаже да није променио намену сајма.

До 1990. године, Лесковачки сајам је имао лиценцу за организовање међународних сајмова, а најпознатији је био Местем – Међународни сајам текстила и текстилних машина који је окупљао по стотинак излагача са простора бивше Југославије и из иностранства. Годишње је одржавано по неколико сајамских приредби – поред Местема организовани су сајмови вина и хране, грађевинарства, цвећа и хортикултуре, аутомобила, књига, занатства и мале привреде, комуналне опреме, а уочи сваке Нове године одржаван је Новогодишњи вашар.

По речима Сандре Борђошки из компаније „Делта рил естејт”, нема начина да се округли павиљон сачува, јер, да би се ставио у намену и био безбедан потребно је уложити 1,5 милиона евра. Та инвестиција не би била исплатива, јер јер је павиљон пројектован само за изложбену намену и не може да се претвори у комерцијални или стамбени простор.

Лесковчани не гледају благонаклоно на рушење овог градског симбола и бурно су реаговали на друштвеним мрежама. Још пред аукцију 2007. године, став тадашњих функционера и урбаниста био је да се округли павиљон изузме из продаје и да му град евентуално одреди другу намену. И актуелно руководство града реаговало је када је крајем прошле године наговештено рушење, а градоначелник Горан Цветановић је изјавио да ће разговарати са власником о евентуалном повратку округлог павиљона граду. Откада је намера о рушењу и званично обелодањена, градски оци се не изјашњавају.