Минус

Како сам очувао монетарну стабилност у својој породици и знатно допринео макроекономској равнотежи, чиме сам ушао у најужи избор за славну титулу народног хероја централне банке, са сетним погледом црвенкастог Ђорђа Вајферта? Најпре сам покушао да убедим супругу да је далеко опасније имати кредитне картице него се задуживати код момака који дугове наплаћују уз куцање бејзбол палицама на врата.

Далеко од тога да мислим да банкари навлаче црне чарапе преко главе и подмазују хеклере када обрачунавају годишње камате на коришћење кредитних картица (22 до 32 одсто), или бонуса на текућем, који су и сада најскупља банкарска услуга (камата од 25 до 45 одсто). Aли, мој осећај када их подмирујем некако је сличан емотивној растројености сиротана који се задужио код зеленаша из Сурчина и очекује њихову кућну посету.

Зато сам се, више интуитивно него рационално, кретао по линији максималног дозвољеног минуса, који износи просечну плату и представља најдражи инструмент Срба у борби против транзиције. Најновија мера НБС, међутим, запретила је да нас суспендује из најомиљеније националне дисциплине – да трошимо оно што нисмо зарадили.

Иако је та мера већини грађана 1. јул означила као финансијски Армагедон, у суштини све остаје по старом. Народна банка је својом политиком обуздавања инфлације и до сада прописивала да можемо да се задужимо до 30 одсто плате. Сада је новина да се цео дозвољени минус рачуна као пет одсто од укупног задужења. 

Помоћи ћу вам да одгонетнете да ли ћете после 1. јула живети и после живота. Ко има готовински кредит, рецимо од 1.000 и кусур евра, а занет потрошачким лудилом пожели и климу и лаптоп, а свиђа му се и ТВ плазма, све месечне рате мора да сабере – ако тај збир чини 25 одсто од плате, од лета ће и даље моћи да дозвољени минус користи као банкарски наркотик.

Остављено нам је, дакле, још четири месеца да прођемо на тесту дужничке интелигенције. Ко је прекорачио лимит од 25 одсто задужености, од 1. јула неће размишљати о олинклузив аранжману у Турској, нити ће да лови крабе по Египту, већ ће из дозвољеног минуса морати да изађе како зна и уме. Има и другу могућност: да узме рефинансирајући кредит, како би се решио постојећег дуга. Проблем је што му за то треба 20 одсто учешћа.

С обзиром на то да ме чека стамбени кредит, с месечном ратом коју сам поделио са супругом, пошто сам јој одузео кредитне картице и депоновао у суду, моја задуженост се зауставља на 50 одсто. За кориснике стамбених кредита, то је крајњи кредитни лимит. Пошто немам простора ни за какав додатни кредит, лако ми је да вам паметујем и 1. јули чекам безбрижан, с дозвољеним минусом и манастирским спокојем да ћу море видети тек за 23 године, када отплатим последњу рату.

Мој пријатељ, чија је супруга користила кредитну картицу као карту за ГСП, дакле, укуцавала је свакога дана по два пута, препознао је у гувернеру Јелашићу свог брачног саветника. Наиме, жена ће му остати без кредитних картица услед финансијских мера централне банке, а пријатељ неће бити оптужен за насиље у породици. A тек то кошта!