Грчко море примамљивије од српских бања

Волим Србију, али не толико да бих мењала летовање у Грчкој од 500 евра за одмор на некој од домаћих дестинација које ме коштају исто толико. Смештај на планинама рачунају у еврима, храна је скупља неко у дисконт продавницама било где преко границе, волим море, а и да ми обећају било какав попуст требало би још и са администрацијом да се бакћем. То није за одмор, сликовито је одговорила наша читатељка на позив премијера да летовање у Србији може да буде прави избор ове сезоне. Водећи се чистом рачуницом, многи су идеју повезивања одмора са пореским олакшицама прихватили са сумњом. Што због цена које нису баш примамљиве, што због туристичке понуде која ипак није завидна.

– Србија никада неће бити велесила у туризму, али да бисмо створили минимум услова да се позив домаћим туристима да одмор проведу у својој земљи не схвати као демагошки, потребно је мало више од лепих жеља. Овако, са понудом коју имамо и односом цене и квалитета, у многим је случајевима летовање готово мазохизам, каже економиста Александар Стевановић коментаришући предлог повезивања пореских олакшица и одмора за оне грађане који за летњу дестинацију изаберу своју земљу.

Нема ништа спорно у томе што наша влада на овај начин, као на пример Немачка, жели да прелије у свој буџет макар делић од оних отприлике милијарду евра које потрошимо као туристи на страним дестинацијама. Али постоји разлика у томе што просечан Немац, који би послушао овакав предлог, може да бира, на пример , између Алпа, шума Фалца или обале Балтика, док би грађанин Србије требало добро да се замисли над понудом. По цени скупљег летовања у Грчкој (у вредности две просечне плате) у Србији би могао да бира између неке од планина, Златибора, Копаоника (ко воли планину и није му море синоним за одмор) или бања које су код нас углавном више лечилишта, а мање велнес који иначе доноси много више новца. 

– Туризам у Србији нема концепт и као у свему другом да би се искористио сав потенцијал, а имамо га, морамо системски да му приступимо. Позив за одмор у земљи има смисла колико и акције попут оне да купујемо домаће производе. Да бисте га прихватили, потребно је најпре да то одговара вашим потребама и да за свој новац добијете очекивану вредност. Не мислим да је то случај у домаћем туризму посебно када погледате каталоге и видите да за исту цену можете да добијете много више у Шпанији, Грчкој, Турској, каже Стевановић.

По његовом мишљењу овакав позив имао би више смисла када је реч о зимовању, јер наше зимске дестинације нису привлачне странцима, али би са пуним капацитетима и одличном понудом коју имамо домаћи туристи могли да се определе за Србију.

Туризам је милтидисциплинарна грана привреде, у ширем смислу чини готово пет одсто БДП-а и његови ефекти нису занемарљиви. Међутим, како сматрају стручњаци из ове области, још много морамо да учимо од других, али и да уложимо у туризам како бисмо видели корист. Још почетком 2000. године један од предлога тадашње владе било је улагање у саобраћајну инфраструктуру према туристичким центрима и мало од тога је до данас реализовано.

Али, није то једини пропуст. Какав однос имамо према природним богатствима и потенцијалној туристичкој понуди показује нам пример лековитог извора у Вишњичкој бањи који неискориштен отиче у Дунав иако је пре више од пола века био уређено купалиште. Кад смо већ код Дунава – највећа европска река је кроз Србију неискоришћена, па тако у лепотама Ђердапа са реке могу да уживају само гости страних крузера, али не и туристи из Србије који мало знају о бисерима као што су тврђаве у Раму и Голупцу.

Када бисмо сваки термални или лековити извор у Србији искористили као Словенци, на пример, и направили српско Зрече, Лашко или Чатеж не би било тешко пунити касу и преко туризма. И како закључује један наш читалац, кад Србија буде више од Гуче и Егзита, неће нам требати позив премијера да одмарамо у Србији.

Ј. Антељ

------------------------------------------------------------------------------

На развоју домаћег туризма мора да се ради 

Национална агенција туристичких агенција ЈУТА подржава мере које имају за циљ развој и унапређење домаћег туризма, а које су ових дана најавили представници владе, изјавио је јуче директор те агенције Александар Сеничић. „Морамо да научимо да се другачије понашамо и размишљамо, јер свима нам је у интересу да велики број људи макар викенде проведе у Србији. То ће значити пуно за локалне економије али и за нас који радимо у туризму”, рекао је Сеничић на конференцији за новинаре.

Он је истакао да мали број људи путује по земљи а разлози за то су од политике цена, које не задовољавају критеријуме туриста, до сарадње између хотелијера и туристичких агенција, која код нас не функционише најбоље. „Домаћи гости не путују из навике. Имамо навику да када говоримо о летњем одмору сви мисле на море. Не препознају људи дестинације у Србији које имају могућности да се осећају слично као на мору”, рекао је Сеничић.

Не радимо довољно ни на интерној промоцији, политика цена је такође проблем као и навике становништва, јер ће наш човек радије да исти новац да за слабију услугу у иностранству него да тај исти новац потроши у Србији за услугу која је можда далеко квалитетнија и боља.

Према његовим речима многе дестинације у Србији, као што су на пример Борско језеро или Сребрно језеро могу да конкуришу сличнима у региону.

На питање да ли Борско језеро може да конкурише било ком језеру у Словенији, Сеничић је одговорио да и те како може, то је еколошко језеро, неоткривени туристички бисер, на коме постоји хотел са четири звездице, добром услугом и врло конкурентним ценама.

Према његовом мишљењу до сада се мало улагало у домаћи туризам и то ће у времену које следи морати да се промени. Танјуг