Минус у буџету мањи за 600 милиона евра

Од нашег специјалног извештача

Бечићи – Минус у државној каси у овој години, према садашњим показатељима, биће знатно мањи од првобитно планираног и износиће око три одсто бруто домаћег производа (БДП), свега створеног у овој години, саопштио је јуче Душан Вујовић, министар финансија на Самиту министра финансија и гувернера који се одржава у Бечићима.

Очекујем да ће минус централне државе бити 114 уместо 191 милијарду динара што је мање за 75 милијарди динара и показује да ћемо уштедети 600 милиона евра. На крају маја буџетски дефицит је износио 1,6 одсто БДП-а, а очекујем и да ће на крају јуна остати испод два одсто БДП-а с минусом од 40 милијарди динара – рекао је Вујовић.

Министар финансија је и сам потврдио да је свестан да се сви питају да ли је такав тренд одржив, односно да ли је резултат једнократних фактора или удео има трајније побољшање. Разлог за добре резултате фискалне консолидације су боље управљање јавним предузећима, досадашња цена електричне енергије, а допринос ће дати и будући опоравак производња угља и електричне енергије, односно враћање на пређашњи ниво производње.

Питање је да ли можемо да попустимо стеге које смо сами увели смањењем плата и пензија на које иначе иде 900 милијарди динара. Повећање плата и пензија биће тема друге ревизије аранжмана са Међународним монетарним фондом крајем августа када ће се радити ревизија прихода и оцена расхода. Смисао смањења плата и пензија је да се створе здраве основе за њихов будући раст и да држава не буде више најиздашнији послодавац. Имамо информације да приватни сектор хвата корак и да је компензовао пад плата у јавном сектору – рекао је министар финансија.

Држава ће настојати да до краја године боље управља јавним дугом и да пратећи односе валута мање плати за камате. На камате сада годишње плаћамо 1,1 милијарду евра, а уколико заменимо изложеност према долару годишње за камате можемо да платимо мање и то око 800-900 милиона евра. У садашњој структури дуга 8,7 милијарди је у доларима.

Сада постоји синергија између фискалне и монетарне власти и због добрих резултата Народна банка Србије може да промени мере монетарне политике и да смањи референтну каматну стопу што ће смањити и трошак динарског задуживања. Због тога сада успевамо да продамо чак и десетогодишње хартије од вредности у динарима – рекао је Вујовић.

Говорећи о привлачењу инвестиција министар финансија је рекао да нама сада требају инвеститори треће генерације.

Инвеститори прве генерације су били они који су куповали тржиште цемента, цигарета, кока-коле. Они друге генерације били су вођени светском тражњом и пример за то је била куповина Железаре „Смедерево”. Тај тренд је трајао од 2000. Године до почетка кризе. Трећа генерација инвеститора су они који би валоризовали наше ресурсе које не користимо, као и компаративне предности. Позиција западног Балкана је таква да брзо можемо да одговоримо на тражњу, али услов је да изградимо инфраструктуру, рекао је министар финансија Вујовић.