Minus u budžetu manji za 600 miliona evra

Od našeg specijalnog izveštača

Bečići – Minus u državnoj kasi u ovoj godini, prema sadašnjim pokazateljima, biće znatno manji od prvobitno planiranog i iznosiće oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), svega stvorenog u ovoj godini, saopštio je juče Dušan Vujović, ministar finansija na Samitu ministra finansija i guvernera koji se održava u Bečićima.

Očekujem da će minus centralne države biti 114 umesto 191 milijardu dinara što je manje za 75 milijardi dinara i pokazuje da ćemo uštedeti 600 miliona evra. Na kraju maja budžetski deficit je iznosio 1,6 odsto BDP-a, a očekujem i da će na kraju juna ostati ispod dva odsto BDP-a s minusom od 40 milijardi dinara – rekao je Vujović.

Ministar finansija je i sam potvrdio da je svestan da se svi pitaju da li je takav trend održiv, odnosno da li je rezultat jednokratnih faktora ili udeo ima trajnije poboljšanje. Razlog za dobre rezultate fiskalne konsolidacije su bolje upravljanje javnim preduzećima, dosadašnja cena električne energije, a doprinos će dati i budući oporavak proizvodnja uglja i električne energije, odnosno vraćanje na pređašnji nivo proizvodnje.

Pitanje je da li možemo da popustimo stege koje smo sami uveli smanjenjem plata i penzija na koje inače ide 900 milijardi dinara. Povećanje plata i penzija biće tema druge revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom krajem avgusta kada će se raditi revizija prihoda i ocena rashoda. Smisao smanjenja plata i penzija je da se stvore zdrave osnove za njihov budući rast i da država ne bude više najizdašniji poslodavac. Imamo informacije da privatni sektor hvata korak i da je kompenzovao pad plata u javnom sektoru – rekao je ministar finansija.

Država će nastojati da do kraja godine bolje upravlja javnim dugom i da prateći odnose valuta manje plati za kamate. Na kamate sada godišnje plaćamo 1,1 milijardu evra, a ukoliko zamenimo izloženost prema dolaru godišnje za kamate možemo da platimo manje i to oko 800-900 miliona evra. U sadašnjoj strukturi duga 8,7 milijardi je u dolarima.

Sada postoji sinergija između fiskalne i monetarne vlasti i zbog dobrih rezultata Narodna banka Srbije može da promeni mere monetarne politike i da smanji referentnu kamatnu stopu što će smanjiti i trošak dinarskog zaduživanja. Zbog toga sada uspevamo da prodamo čak i desetogodišnje hartije od vrednosti u dinarima – rekao je Vujović.

Govoreći o privlačenju investicija ministar finansija je rekao da nama sada trebaju investitori treće generacije.

Investitori prve generacije su bili oni koji su kupovali tržište cementa, cigareta, koka-kole. Oni druge generacije bili su vođeni svetskom tražnjom i primer za to je bila kupovina Železare „Smederevo”. Taj trend je trajao od 2000. Godine do početka krize. Treća generacija investitora su oni koji bi valorizovali naše resurse koje ne koristimo, kao i komparativne prednosti. Pozicija zapadnog Balkana je takva da brzo možemo da odgovorimo na tražnju, ali uslov je da izgradimo infrastrukturu, rekao je ministar finansija Vujović.