Судански лидер измакао потерници Хага

Маршал Омар ел Башир, лидер Судана од 1989. године, за којим је Међународни кривични суд (МКС) у Хагу пре седам година издао налог за хапшење – под оптужбом да је одговоран за ратне злочине у Дарфуру – напустио је јуче самит Афричке уније (АУ) у Јоханесбургу под драматичним околностима.

„Судански председник Омар Хасан ел Башир напустио је Јужноафричку Републику. Његов авион треба да слети у Картум, главни град Судана око 18 часова”, изјавио је јуче око поднева Јасер Јусеф, јужноафрички министар информисања, преноси Ројтерс.

Башир је у суботу слетео на међународни аеродром „Оливер Тамбо” у Јоханесбургу да би присуствовао 25. самиту Афричке уније.

Знајући за налог МКС у случају „Башир”, организатори самита АУ су прошле седмице боравили у Хагу, где су суд упознали са детаљима Башировог боравка у ЈАР. По доласку у Јоханесбург, Башир је, као и остали учесници, стекао имунитет Афричке уније на простору предграђа Сандтон, где је самит данас завршен.

Евакуација Башира пре завршетка самита АУ уследила је након неочекиване интервенције Вишег суда у Преторији. Наиме, суд у главном граду ЈАР наложио је у недељу државним властима да привремено задрже Башира у земљи, до одлуке о његовом евентуалном изручењу Хагу.

До издавања судског налога дошло је пошто је невладина организација Јужноафрички парнични центар ненадано затражила од суда да ЈАР као потписник Римске (оснивачке) повеље МКС испоштује захтев за изручење Башира Хагу.

Трочлано судско веће, са судијом Хансом Фабрицијусом на челу, прихватило је да одржи прво рочиште јуче у 9.30, пошто је влада ЈАР упозорила да јој је неопходно одређено време да се „веома пажљиво” припреми за процес.

Башир је иначе јуче рано ујутру под великим обезбеђењем напустио Сандтон и Јоханесбург да би са војног аеродрома Ватерклуф код Преторије око 10 сати ујутру одлетео пут Судана.

Долазак Башира у Јоханесбург, потоњи судски налог и његов јучерашњи одлазак из Преторије изазвали су бурне и опречне реакције јужноафричке и међународне јавности.

Афрички национални конгрес (АНК), владајућа странка у ЈАР, оценио је јуче да „МКС више не служи циљевима ради којих је основан”. „Чињеница да земље могу да бирају да ли су чланови МКС или нису значи да тешка злодела која чине оне државе које нису чланови остају некажњена. Државе, махом у Африци и источној Европи, које су због своје непоколебљиве посвећености људским правима и универзалној правди, изабрале да буду чланови МКС, настављају да неправедно трпе терет одлука тог суда, за шта је Судан најсвежији пример”, нагласио је АНК.

У међувремену, Бан Ки Мун, генерални секретар УН, упозорио је јуче да „налог МКС за хапшење суданског председника Башира морају да спроведу све земље које су потписале статут Хашког суда”. „Тај налог је питање које ја изузетно озбиљно доживљавам”, нагласио је Бан у Женеви.

Односи Африке и МКС већ годинама су затегнути.

„Процес који МКС спроводи у Африци дегенерисао се у неку врсту расног лова”, оценио је Хаилемаријам Десаленг, премијер Етиопије, 2013. године.

Африка колективно треба да иступи из чланства у Међународном кривичном суду, који од оснивања 2002. године отвара процесе само против Африканаца, оценио је недавно Роберт Мугабе, председавајући АУ. Континентална организација 54 државе је јула 2009. године одлучила да не сарађује са МКС у случају Омара ел Башира због озбиљних пропуста у истражном поступку.

Да ли ће Јужноафричка Република сносити последице због пропуштања прилике да задржи маршала Башира, за сада је неизвесно.