Европа пред политичким банкротом због миграната

„Избегличка криза на централном Медитерану довела је Европу на ивицу политичког банкрота. Драма миграната на италијанско-француској граници код Вентимиље шамар је Европи која затвара очи пред проблемом. Уколико не покаже солидарност у решавању проблема са непозваним мигрантима, Брисел ће се суочити са другачијом Италијом. Нећемо прихватити суживот са себичном Европом. Имамо спреман план Б који ће наудити Европи. Биће то пораз не само са Италију, већ и за сам европски пројекат”. Са овим ставом званичног Рима је италијански министар унутрашњих послова Анђелино Алфано кренуо јуче у Луксембург на састанак са европским колегама поводом предлога Европске комисије о равномерном расељавању укупно 60.000 миграната и потенцијалних азиланата широм 28 чланица „фамилије” у следеће две године.

Датум када лидери ЕУ треба да дају коначно мишљење о том предлогу Европске комисије – издејствованом након трагедије 19. априла када се преко 750 миграната удавило на Средоземљу – није прецизиран. Према првим најавама, лидери ЕУ требало је да пресуде „новом плану ЕУ за мигранте ” на самиту крајем јуна. Из Брисела ових дана стижу назнаке да би одлука могла бити одложена – за септембар.

Истовремено су односи међу земљама прве линије прихвата непозваних дошљака на Средоземљу и њихових севернијих суседа све заоштренији.

Железничке станице у Риму, Милану и међудржавни прелаз Вентимиља на италијанско-француској граници од претходног викенда поприште су драматичног прилива миграната и све учесталијих сукоба дођоша и полиције.

„Бацићемо се у море на први покушај италијанске полиције да нас свуче са гребена одакле већ пет дана покушавамо да се домогнемо Француске”, изјавио је АФП-у тамнопути избеглица Ахдем на обали код Вентимиље где више од 200 невољника из Судана, Еритреје и Сомалије већ данима штрајкују глађу, спавају на картонима, хране се од милостиње пролазника и следовања Црвеног крста. После уличних окршаја италијанска полиција успела је јуче да склони већи део миграната који су стигли на корак од ексклузивне Француске ривијере у склониште на железничкој станици Вентимиље, али је њихов даљи пут одатле неизвестан. Наиме, Француска, Аустрија и Швајцарска су од прошле седмице  завеле пооштрену контролу државних прелаза, одакле експресно враћају назад у Италију све мигранте који возовима, аутобусима или пешице покушавају да пређу границе. Званични Рим и Париз разменили су тим поводом неуобичајено оштре коментаре.

Француска инсистира на томе да Италија нема право да пропушта мигранте ка Азурној обали, будући да је у ЕУ још на снази споразум „Даблин 3” по коме земља које су се дошљаци прво докопали мора њима и да се бави. Званични Рим истовремено сматра да новонастала криза изискује европску солидарност.

„Европски одговор на текућу кризу миграната није довољан. Морамо се суочити са проблемом као блок држава, у противном ситуација може измаћи контроли”, нагласио је италијански премијер Матео Ренци. Више од 224.000 миграната стигло је у Италију од почетка 2014. године, само у првих шест месеци 2015. Апенинског полуострва докопало се скоро 60.000 невољника.

За сада је нејасно да ли ће ЕУ постићи договор о равномерном расељавању 40.000 миграната и 20.000 потенцијалних азиланата диљем фамилије у следећа 24 месеца. Матео Ренци сматра да је број од 40.000 миграната које треба да прихвате северније чланице ЕУ „минималан, готово на ивици провокације”.

Међународна заједница, а посебно УН, са нескривеном дозом јеткости посматра европске зађевице око прихвата миграната који беже из ратом и бедом угрожених земаља.

„Европа би са својим ресурсима могла без много проблема да прихвати милион избеглица из Сирије и других држава. Тај број представља тек 0,2 одсто становништва ЕУ. Поређења ради, Јордан је прихватио из Сирије број избеглица који који чини 26 одсто домаћег становништва”, истакао је Зеид Ра’ад ел Хусеин, шеф Комисије за избеглице УН.

На удару кресте избегличког таласа Италија је најавила да ће захтевати од ЕУ да распореди прихватне избегличке логоре у Либији. Ренцијева влада је званично запретила да убудуће неће прихватати избеглице које на Медитерану спасу бродови држава које одбијају да учествују у равномернијем распоређивању невољника који пристижу. Наиме, Велика Британија је јуче најавила да ускоро повлачи ратни брод који је привремено учествовао у спасилачким мисијама на Средоземљу.

Судбина миграната пред европским обалама, али и оних невољника који су се већ докопали њеног тла, непредвидљива је јер богата Европа не зна шта ће са њима.

Тања Вујић

----------------------------- 

УНХЦР: Србија на удару потенцијалних азиланата

Више од 22 000 људи затражило је азил у Србији у првих пет месеци 2015, што је шест пута више него у истом периоду лане. Само у мају у Србији је 10.000 особа поднело захтев за азил, упозорила је недавно Комисија за избеглице УН.

Према оцени УНХЦР, надлежне власти у јужној Србији боре се да обезбеде основну хуманитарну помоћ, обаве регистрацију и обезбеде смештај за око 200 тражилаца азила који им се свако дана обрате по преласку границе са Македонијом.

„Све већи број избеглица и миграната користи мање знану западнобалканску руту према Европи, излажући се растућим ризицима док се пешице крећу дуж забачених пруга… Ситуација је посебно тешка у Македонији”, наводи УНХЦР.

Т. В.