Продуцент не носи кафу глумцима

Неостварену љубав према глуми и магији сцене Ивана Ненадовић успешно је надоместила ангажманом у сектору продукције у Народном позоришту у Београду, у чијем тиму ради дуги низ година. Тренутно је ангажована као извршни продуцент представе „На дну”, Максима Горког, у режији Ане Ђорђевић, чија премијера се очекује на почетку наредне сезоне. У међувремену предстоји јој организација гостовања представа на многим фестивалима у земљи и иностранству, што значи да ће и ово лето провести радно. Колико је успешна у свом послу најбоље потврђују глумци који је сматрају чланом ансамбла, а редитељи је често потписују као свог асистента.

– Да, глуму, своју прву позоришну љубав заменила сам продукцијом.

Када је мој отац Ђорђе Ненадовић, иначе глумац, схватио да заиста намеравам да се огледам у драмским водама, знајући колико је та професија несигурна и неизвесна, у великој мери је утицао да преиспитам ту своју одлуку. Наравно, у тој својој „глумачкој” фази нисам ни имала илузије да тај позив значи само аплаузе и црвени тепих, јер сам живела у кући са глумцем који никада није био у сталном радном односу, прича Ивана Ненадовић која потиче из угледне породице Ненадовић. Преци су јој чувени Прота Матеја и Љуба Ненадовић, отац Ђорђе Ненадовић, глумац, који деценијама води „Караван” на Радио Београду.

Суочивши се са проблемом треме и страхом од јавног наступа, Ивана Ненадовић уписала је Филолошки факултет у Београду, али у исто време почела да ради као разводница у Народном позоришту у Београду, где је поново осетила блискост са уметношћу и упознала се са настајањем представа. Повремено је залазила у позоришне радионице и канцеларије, посматрала шта и како раде запослени и схватила да позориште нису само глума и сцена. Потом је уписала и завршила Академију уметности у Београду, одсек продукције.

– Moje образовање и професионално звање подразумевају да сам оспособљена да се бавим продукцијом и организацијом у области културе и уметности, али и да могу креативно да учествујем у настанку представе. Никада се нисам покајала што сам одустала од глуме јер и ова професија, иако није дефинисана као уметничка, нуди и те како простора за креативност и професионалну сатисфакцију, тврди наша саговорница, која истрајава и у борби за побољшање статуса организатора у позоришту. А да изузетно воли своју посао, Ненадовићева потврђује својим професионализмом.

– Када сам као студент на пракси радила на представи „Цијанид у пет”, сећам се, глумци су ми рекли да прво треба да научим да доносим кафу. Данас су се те релације промениле, посебно захваљујући мом ангажману и приступу послу, као и већине мојих колега, али и појавом маркетиншких агенција где продуценти заузимају другачију позицију него у позоришту. Продуценти у Народном позоришту праве преткалкулације за продукције, којих се држимо током процеса рада,  водимо рачуна о реализацији пројекта у техничко-оперативном смислу, пратимо састављање глумачких подела, термине проба, распореде рада радионица... Народно позориште је на републичком буџету, а то значи да током настанка нове представе морамо да располажемо предвиђеним материјалним средствима и евентуално прибављамо додатна средства од спонзора и донатора, објашњава Ненадовићева, уз напомену да је много боли небрига према уметности и запосленима у култури, о чему каже:

– Сигурна сам да то није без разлога. Губитак националног идентитета је озбиљан и тежак проблем, а ми ништа не чинимо да га решимо. Мислим да је последњи бастион очувања нашег националног идентитета Народно позориште у Београду које се једва одржава у животу, закључује Ивана Ненадовић.

 Б. Г. Требјешанин