И бање и народне кухиње

Број пензионера сваке године се повећава за просечно 1,2 одсто, а када се погледа десетогодишња статистика произилази да се број старосних повећава у највишем проценту, број инвалидских се смањује, док број породичних пензионера стагнира и увек учествују око 21 одсто у укупном броју.

Савез пензионера настоји да побољша квалитет живота својих чланова, бринући се о њима и помажући им да организовано добијају огрев, зимницу, повластице у превозу, летовања и лечења у бањама. Удружење ради на повезивању наших пензионера са припадницима трећег доба из других држава у региону, посебно са онима које су некада биле у саставу заједничке државе. Нису ретка ни такозвана братимљењаса другим градовима из бивших република СФРЈ, једнодневни излетинајчешће у планине и излетничка места у Србији, обиласци културно-историјских споменика. Синдикална удружења на локалном нивоу често имају развијени културни и забавни живот, држе своје хорове, фолклорна друштва, спортске секције у спортовима примереним њиховој доби.

Пензионерски живот није лак, али док постоје олакшице и организација беспарица се лакше може пребродити. О овим и другим питањима разговарали смо са Јелицом Тимотијевић, директорком Сектора за односе с јавношћу републичког Фонда за пензијско инвалидско осигурање и Ђуром Перићем, председником Савеза пензионера.

1. Колико има пензионера у Србији?

У Србији је укупно 1.739.661 корисника пензије, од чега је, према врсти остварених права, старосних 1.058.934, односно 61 одсто укупног броја, инвалидских 319.038 или 18,2 одсто, а породичних 361.689 или 20,8 одсто. Посматрано по категоријама осигурања из којих су остварили право, највише пензионера је из категорије запослених – 1.455.480, оних из самосталних делатности је 78.893 а пољопривредних је 205.288.

 2. Колика је просечна пензија, најнижа и највиша?

Просечна пензија свих пензионера у овом моменту износи 23.168 динара, и то  старосних пензионера 24.916 динара, инвалидских 22.435 динара а породичних 18.698 динара. По категоријама осигурања, просечна пензија корисника из категорије запослених је 24.949 динара, самосталних делатности 23.734 динара, а из категорије пољопривредних пензионера 10.327 динара.

3. Колико износи највећа пензија у Србији?

Највиша законом лимитирана пензија за 45 година стажа осигурања, за све категорије пензионера, а која важи од 1. јануара 2015. године, износи 122.386,41 динар. Најнижа законска пензија за категорију запослених и самосталних делатности утврђена је на нивоу 13.288,01 динар, а најнижа пензија за категорију пољопривредних пензионера износи 10.446,73 динара.

4. На који начин пензионери остварују право на уговор о делу?

Законом о ПИО омогућено је старосним пензионерима да уђу у обавезно осигурање након остваривања права на пензију, и на тај начин се допринело повећању броја осигураника и већој уплати доприноса. Обавеза послодавца који запосли пензионера или га ангажује по основу уговорног односа јесте да му на зараду, односно уговорену накнаду, уплати и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање у износу 26 одсто, колико износе доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, али не мора да му плаћа доприносе за здравствено, јер су му они већ плаћени преко Фонда ПИО, као пензионеру. Улазак у обавезно осигурање за пензионера значи да, уз редовну пензију, прима и зараду коју уговори са послодавцем.

5. Који проценат старосних пензионера има додатно запослење?

Право да се корисник пензија поново запосли, односно уђе у ново осигурање има старосни пензионер, који без ограничења може поново ући у осигурање по уговору о раду, уговору о делу, ауторском уговору, с тим што је потребно најмање 12 месеци новог стажа осигурања да би поднео захтев за поновно израчунавање пензије. Од укупног броја старосних пензионера у поновном осигурању је просечно до 2,5 одсто. Не водимо посебну евиденцију о томе, а податак износимо на основу броја примљених захтева за поновно израчунавање пензије. Између пензионисања и уласка у ново осигурање мора да постоји прекид у осигурању, с тим да од 1. јануара 2011. године тај прекид није обавезан за предузетнике.

6. Може ли инвалидски пензионер засновати уговор о делу?

Може ући у осигурање по уговору о делу и ауторском уговору, али не и по осталим основама осигурања. Уколико инвалидски пензионер ипак ступи у радни однос, или обавља самосталну делатност, позива се на контролни преглед. Зависно од налаза, инвалидска пензија се обуставља или се наставља са исплатом. Посебно наглашавамо да корисници инвалидске пензије немају право на одређивање новог износа пензије.

Породични пензионер не може ступити у осигурање, осим ако је закључио уговор о делу или ауторски уговор, с тим да месечна уговорена накнада може износити максимално колико и најнижа основица у осигурању запослених, важећа у моменту уплате доприноса.

7. Каква су правила код војних инвалидских пензионера?

Као изузетак, војни инвалидски пензионери могу поново ући у осигурање без ограничења. Војни инвалидски пензионер нема потпуни губитак радне способности као цивилни, већ губитак способности за обављање професионалне војне службе, тако да они могу да раде и као пензионисани. Они ипак немају право на одређивање новог износа пензије по основу стажа навршеног након пензионисања. Војни старосни и породични пензионери по овом питању имају потпуно исти статус као цивилни.

8. Да ли Фонд Пио пружа повластице пензионисаним лицима?

Једини бенефит који Фонд пружа пензионерима, а који се односи на побољшање њиховог друштвеног стандарда, јесте рехабилитација корисника у бањама о трошку Фонда. Наиме, Фонд сваке године обезбеђује бесплатну рехабилитацију за кориснике, а поступак упућивања пензионера на рехабилитацију спроводи се у складу са Правилником о друштвеном стандарду корисника пензија РФ ПИО, а на основу Одлуке Управног одбора о издвајању средстава за рехабилитацију пензионера за ту годину, имајући при том у виду сразмерни број пензионера и ценовник установа за рехабилитацију и лечилишта у Србији.

Фонд ПИО сноси трошкове рехабилитације пензионера у трајању од 10 дана у току календарске године, што подразумева смештај, пун пансион, преглед лекара, коришћење свих услуга које бања пружа а лекар препоручи и путне трошкове у висини цене аутобуске карте од места пребивалишта до бање и назад. Фонд ПИО сноси и трошкове за пратиоца детета које је остварило породичну пензију по основу неспособности за самосталан живот и рад.

Услови за добијање права на бањску рехабилитацију о трошку Фонда су следећи: да им пензија не прелази висину просечне пензије (23.159 динара у 2015. години), да немају друга лична примања, да у претходних пет година нису користили право на бесплатну рехабилитацију преко Фонда ПИО, а за кориснике пољопривреднике постоји и додатни захтев – да имају најмање 10 година стажа осигурања по основу обављања пољопривредне делатности.

9. Како су пензионери организовани?

Најзначајнија организација која окупља људе трећег доба је Савез пензионера који има 174 општинска и градска удружења. Такође учлањено је и 29 гранских удружења великих система као што су „Железнице Србије”, ПТТ, ЕПС, „Водовод”, Сајам и друга.

Постала је традиција да сваке године у бањама проведе свој одмор десетак хиљада пензионера. За то се из буџета издваја 0,1 одсто од новца за пензије. Лечилишта нуде пензионерима попусте од 15 до 20 одсто.

Развијено је и снабдевање прехрамбеним артиклима по повољним ценама, а пре свега ту су угаљ и дрво за огрев на основу уговора са рудницима у Колубари и Костолцу. Важно је да се огрев исплаћује на више месечних рата од пензионих чекова тако да се и породице пензионера лакше греју зими и за мање новца.

10. Колико Савез пензионера има чланова?

У Савезу има 630.000 чланова. У оквиру Савеза пензионера нису пољопривредници и војни пензионери, али са Удружењем војних пензионера постоји блиска сарадња. У Удружењу војних пензионера има 48.000 чланова. Општина са укупно највише пензионера је Нови Београд и то 60.000. Пензионери издвајају део средстава у Фонд солидарности, а овај новац се по потреби даје у бескаматне позајмице које износе у просеку око 20.000 до30.000 динара. У богатијим општинама за Фонд солидарности издваја се два одсто а у неким општинама и три одсто од пензије.

За старије који су болесни повремено се припремају хуманитарни пакети који чланови односе у куће болесних чланова. Обично се ради о некој мањој помоћи коју чине кафа, пиринач, лекови, хигијена...Ипак сиромаштво и ниска примања понекад су повод да се спас тражи и у народним кухињама за оне који тешко живе, мада је у општој беспарици пензијска солидарност на основу онога што смо чули већа него у осталим слојевима друштва.

Драгољуб Стевановић

-----------------------------------------

Опоравак о државном трошку

За одмор и опоравак пензионера у бањама о трошку Фонда ПИО у 2015. години обезбеђено је 349 милиона динара. Та средства су, према актуелним ценама, била довољна да у једној од 25 српских бања ове године бесплатно борави око 11.500 пензионера, што је највећи број који смо до сада успели да финансирамо, захваљујући напорима Фонда да са бањама уговоре прошлогодишњу цену беодана за ову годину, чиме су се стекли услови да још скоро 1.000 пензионера оде у бању.

Фонд расписује оглас за подношење пријаве за упућивање на рехабилитацију и објављује га у листу Фонда „Глас осигураника”, на сајту Фонда и у дневној штампи. Оглас је отворен петнаест дана од дана објављивања и садржи прописане услове за остваривање овог права, рок за подношење пријаве и доказе које пензионер треба да поднесе уз пријаву. Списак пензионера који испуњавају услове објављује се на огласној табли општинске организације пензионера и огласним таблама филијале Фонда, службе филијале и испоставе.

Пензионери се упућују у бање које највише одговарају њиховом здравственом стању, па из тог разлога тражимо од пензионера да приложе медицинску документацију којом располажу (дакле, не морају да обезбеђују нове прегледе), водећи рачуна да то буде нека од ближих њиховом пребивалишту, јер што су нижи путни трошкови, више њих ће моћи да оде на рехабилитацију.

-----------------------------------------

Кредити и за највремешније

Банкарски сектор све се више жали како је тешко доћи до уредног и кредитно способног клијента. Иако су одавно уведене старосне границе за коришћење кредитних производа, популаризација производа за најстарије грађане је све присутнија баш као и померање старосне границе за коришћење банкарских услуга.Разлог је крајње једноставан, најстарији грађани Србије су најуреднији у измиривању свих обавеза, како према држави, тако и према банкама.

Поред све веће понуде кредита за пензионере, ту су и текући рачуни за пензионере, али и понека кредитна картица. Неке банке нуде готовинске кредите и кредите за рефинансирање, без девизне клаузуле, са животним осигурањем, корисницима пензија, који у моменту аплицирања за кредит нису млађи од 55 година, нити су старији од 75 година, на дан отплате последњег месечног ануитета. Обезбеђење кредита чине меница корисника кредита и полиса животног осигурања, а трошкове животног осигурања сноси банка.

-----------------------------------------

Олимпијада за „трећепозивце”

Најпознатије окупљање пензионера Србије је Олимпијада у Врњачкој Бањи на којој учествује од 700 до 800 такмичара. Три активности су главне: спорт, култура и забава. Од спортова најпопуларнији су пикадо и стони тенис, риболов, а од културних садржаја омиљене су ликовне колоније на којима учествују и академски уметници у пензији. Масовна окупљања прилика су и да се провери здравље па и лекари имају посла: да измере притисак, прегледају вид, провере проценат шећера...Ови здравствени прегледи не практикују се само на великим такмичењима већ су у многим локалним друштвима део уобичајене рутине.