Мигранти завадили Европу

Незапамћена седмочасовна кавга лидера ЕУ око будућег решавања кризе избеглица завршена је јуче рано ујутру оквирним договором о размештању 40.000 миграната тренутно смештених у Италији и Грчкој широм ЕУ у следеће две године, уз неколико ограничења.

Наиме, Мађарска и Бугарска изузете су од обавезе да прихвате неког од ових миграната (24.000 из Италије и 16.000 из Грчке), док ће све остале чланице ЕУ на добровољној бази одлучивати колико ће, ако ће, и кога од тих невољника пустити на своје тло. У саопштењу након самита не наводи се зашто су Мађарска и Бугарска изузете из схеме добровољног прихвата избеглица. Званична Будимпешта недавно је „нови план за мигранте” Европске комисије прогласила „апсурдним”. Ројтерс спекулише да је и Бугарска изузета као „једна од најсиромашнијих чланица ЕУ”.

Према садашњем договору лидера ЕУ, још 20.000 избеглица

(„махом из Сирије и Ирака”, прецизирао је француски председник Франсоа Оланд) које се тренутно налазе ван територија ЕУ биће у истом периоду размештено „негде” на територији ЕУ.

Чиме ће се руководити чланице ЕУ када буду одлучивале да ли да прихвате неке од укупно 60.000 невољника из спољног света, утаначиће министри унутрашњих послова ЕУ до средине јула, али са изузетком Велике Британије, која је најавила да неће учествовати у томе.

У међувремену, где ће оне избеглице које су сада ван ЕУ, а смеши им се место на тој територији бити досељене, биће накнадно прецизирано. Почетак примене најављене схеме размештања и насељавања избеглица, потенцијалних азиланата и миграната у 24 земље ЕУ, очекује се на јесен. То је исход бурног самита ЕУ сазваног првенство због кризе миграната.

Актери и посматрачи оцењују да је тескобни скуп указао на све напетије односе унутар бриселске породице.

„Уколико не постигнемо прецизан договор о будућем размештању 60.000 људи, нећемо моћи да говоримо о великој Европи која је у стању да преговара са светом. Без доказа унутрашње солидарности, наш кредибилитет на међународној сцени биће срозан”, упозорила је Федерика Могерини, шефица европске дипломатије.

„Миграције представљају највећи изазов за Европску унију који сам видела током свог мандата”, изјавила је јуче у зору Ангела Меркел. Оцена Меркелове је „неуобичајено јака” уколико се узме у обзир да је немачка канцеларка током десетогодишњег мандата претурила преко главе европску дужничку кризу и сукоб с Русијом, коментарише Ројтерс.

„Самит ЕУ изродио се у један од најзлоћуднијих самита у последњих неколико година”, оценио је портал „ЕУ обзервер”.

Свађа око тога шта са плимом избеглица која надире из правца Блиског истока, Африке и Азије букнула је иначе одмах на почетку свечане вечере у четвртак увече између Жан-Клода Јункера, председника Европске комисије, и Доналда Туска, председника Европског савета. Туск је отворено заговарао да споразум о расељавању 40.000 миграната треба постићи консензусом. Јункер је упозоравао да важеће повеље прописују да се одуке о мигрантима доносе квалификованом већином гласова.

Иначе, најоштрија препирка вођена је између италијанског премијера Матеа Ренција и лидера источноевропског крила ЕУ, међу којима се по оштрини реплике издвојила Далија Грибаускаите, премијерка Летоније. Жаргон препуцавања је био тако сочан да је Доналд Туск, да би смирио страсти – у једном тренутку привременог затишја – позвао британског премијера Дејвида Камерона да изложи шта то Уједињено Краљевство захтева да би остало у саставу ЕУ. Десетоминутно излагање Камерона пресекло је варничење око миграната, да би дебата започета око осам сати увече у четвртак била коначно завршена нешто пре три сата јуче ујутру.

Формат постигнутог договора био је тако „оскудан” (оценио је Матео Ренци) да је почетак конференције за штампу каснио пуна два сата.

Током обраћања медијима, Жан-Клод Јункер је потврдио да је током једне реплике са Туском употребио израз „боли ме...”.

„Европа мора да нађе начин да се избори са кризом миграната, без обзира на то да ли ће одлуке доносити консензусом или квалификованом већином – како налажу важеће повеље. Постигли смо скроман напредак, али ипак напредак: договорили смо се да разместимо 60.000 људи”, оценио је Жан-Клод Јункер.

Доналд Туск је на крају јутарње сеансе са новинарима поновио да је приоритет Европе да обузда илегалне миграције.

„Сви они који немају легитимно оправдање да овде траже азил неће имати никакву гаранцију за останак у Европи”, поручио је Туск.