Африка у Србији види партнера

Посета др Нкосазане Дламини Зуме, председавајуће Комисије Афричке уније, Србији јесте посета на највишем нивоу у историји односа наше земље с континенталном организацијом 54 државе с преко милијарду становника.

Кључна визија Афричке уније, наследника Организације афричког јединства (основане 1963. године), са седиштем у Адис Абеби (Етиопија), јесте „интегрисана, просперитетна и мирољубива Африке, вођена сопственим људима, као динамична сила у глобалној арени”.

Др Дламини Зума, некадашњи министар здравља, шеф дипломатије и министар унутрашњих послова Јужноафричке Републике, љубазно је јуче прихватила разговор за „Политику”.

Србија и Африка негују тесну и пријатељску сарадњу деценијама, још од времена борбе против колонијализма, оснивања Покрета несврстаних, све до данас када наша земља редовно учествује на скуповима на врху Афричке уније. Како и у којим све доменима Србија и Афричка унија, као континентална организација 54 државе, могу сада и убудуће да ојачају сарадњу на билатералном и мултилатералном плану?

Африка и Србија, и раније Југославија, неговале су и негују чврсте пријатељске везе утемељене најпре на солидарности с нашом борбом против колонизатора, а касније и кроз процес оснивања и рада Покрета несврстаних, сарадње с Организацијом афричког јединства и данашње Афричке уније. Африка веома цени постојани став пријатељства ваше земље. Данас са Србијом, као наследницом Југославије, настојимо да оживимо и ојачамо везе на низу поља од обостраног значаја.

Африка је тренутно у процесу трансформације континенталне економије и ту видимо велику прилику за подстицај сарадње са Србијом, посебно у домену унапређења пољопривреде, производње хране, експлоатације природних ресурса, развоја инфраструктуре као и у доменима развоја модерних технологија, коришћења вода… Као што знате, добит од инвестиција у Африци већи је него у другим деловима света. У том контексту сматрамо да се Србија, као осведочени пријатељ у обострано бременитим ситуацијама, може прикључити новој генерацији инвеститора на нашем континенту: ту смо посебно заинтересовани за улагања у образовање младих људи, посебно женској популацији. С друге стране, афрички бизнис је рад да инвестира у Србију. Тим поводом, Афричка унија је у суботу потписала меморандум о економској сарадњи с вашом земљом. Што се сарадње на међународном плану тиче, већ смо у више наврата деловали заједно, у Уједињеним нацијама, али постоје и други форуми на којима можемо и настојимо да усагласимо наступ.

Како Африка данас види себе и своје место у посткризном свету?

Африка је и данас једини континент који нема сталног представника у Савету безбедности УН, при том ми смо други највећи континент на свету с преко милијарду становника… Суочавамо се са сличним положајем у многим другим глобалним институцијама на пример у Светској банци, ММФ-у, Светској трговинској организацији… Африка ће се економски оснажена и политички јединственија борити за нови праведнији положај у оквиру постојећег међународног поретка који је у очигледној фази темељних преиспитивања.

Криза миграната је глобални феномен, упозорава УНХЦР, с којим се на свом тлу али и у блиском географском окружењу суочавају и Африка и Европа и у њој Србија као земља на новој „западнобалканској рути” избеглица. Шта чини Африка да заустави плиму миграната према Европи која им не нуди неку добродошлицу?

Најпре, Африка је некада била терен на који су емигрирали Европљани у потрази за бољим животом и нашим богатствима. Данас је у току обрнути процес. При том, никаква конференција ни на ком нивоу не може да разреши проблем миграција. Тема је како остварити одрживи развој тако да људи немају разлога да се отискују с родног тла.

С друге стране, сматрамо да се треба одлучно ухватити у коштац с бандама које еуфемистично зову трговци људима. У суштини, реч је о новој форми робовласништва, нуђења лажних нада немоћним и осиромашеним људима. Истовремено, Европа треба да престане да негује „менталитет тврђаве”, требало би да буде отворена према спољном свету, посебно према онима који имају правног основа да траже азил и статус избеглица…

Међународни кривични суд  и Трибунал у Хагу су арена глобалне правде с којом и Африка и Србија имају дугогодишња тескобна искуства. Да ли сматрате да МКС –профилом досадашње праксе те институције – оправдава своје постојање у данашњем облику?

Као што је познато, 34 афричке државе су чланице Међународног кривичног суд ау Хагу. То довољно говори о томе колико је Африка веровала да треба да постоји међународна кривична институција која би се на праведан и свеобухватан начин бавила злоделима међународних последица. Како видимо, Међународни кривични суд еволуира у правцу који није нужно онај који је био очекиван, на тај тас правде углавном стиже Африка… Питамо се, ако је Међународни кривични суд тако узвишена и успешна институција глобалне правде, зашто и велике силе не прихватају његову надлежност?

-----------------------------------------------------------------------------------

Ко је крив за урушавање Либије

Европа се данас с посебном пажњом бави чињеницом да плима избеглица из с обала Либије креће на север. Либија је данас у великој кризи, то је веома нестабилна земља, без јаке владе. Али, ко је крив за то стање у Либији? Африка с израженим незадовољством гледа на начин на који се Европа сада бави надолазећим таласом избеглица. Ако ћемо радити заједно на решавању те кризе, онда принцип човечности мора заузети кључно место у преговарачким аршинима, упозорава др Нкосазана Дламини Зума.