Српски менталитет

Мало је земаља на свету које могу да се похвале да су за само две недеље добиле екипне шампионе света у омладинском фудбалу, европске прваке у женској кошарци и прваке Светске лиге у ватерполу.

Не рачунајући ватерполисте, који су нас навикли на успехе – осам пута на девет такмичења Светске лиге узели су злато – успех омладинаца у фудбалу, а затим и кошаркашица, био је прилично изненађење за све. Спортска јавност им на почетку такмичења није давала превелике шансе за успех, али су они дошли до трона.

Еуфорија која је настала после ових успеха потпуно је разумљива. Србија се не налази на врху светске или европске ранг-листе у много области.

Рецимо, на листи Форбса, по условима пословања, Србија је на 85. позицији од 146. земаља.

На „Транспаренсијевој” листи перцепције корупције, Србија је на 78. месту од 175. земаља.

На листи Светске банке, Србија се по богатству држава на крају 2013. пласирала на 79. место на основу података о бруто друштвеном производу (БДП) по глави становника.

Затим, на Шангајској ранг-листи 500 најбољих универзитета у свету, Универзитет у Београду налази се 369. месту.

Могли бисмо тако да набрајамо данима, али суштина је да се у мало чему, осим у спорту, Србија налази у самом врху. Шта је разлог томе? Зашто кошаркашице и омладински фудбалери долазе до европског и светског врха, иако је мало оних који су веровали у њихов успех, а неки други не могу да добаце ни до средине листе?

Можда једно од могућих решења лежи у речима селектора омладинских првака света Вељка Пауновића. Упитан о менталитету омладинаца, који Србија у фудбалу никад није имала, он је прошле недеље за „Политику” рекао: „Менталитет се вежба, као и сваки други аспект игре. На сваком тренингу и на свакој утакмици.”

Том реченицом Пауновић је разбио многе илузије о ономе што се често презриво називало „српски менталитет”. То је оно када пропустимо најбоље шансе, а онда данима жалимо, вајкајући се што нисмо као Немци.

Пауновић је тако поручио – ако нема рада, нема ни резултата. Нема ни оправдања – „изгубили смо, јер смо такви какви смо”.

Пауновић то кошаркашицама Србије није имао прилике да исприча, али оне су то и саме знале. Тако су се понашале и тако су постале европске шампионке.

Када и у другим областима, не само у спорту, научимо да се менталитет учи, а не наслеђује, можда ћемо успети да се помакнемо са дна светских ранг-листа. Макар на средину.