Радо иду Срби у инжењере

Сваке године уписни рок донесе неко изненађење. Пре неколико година је била незапамћена јагма за индексом Географског факултета, лане је то била математика, а ове године се међу златне индексе уврстио индекс Машинског факултета. Већ годинама је веома популаран Факултет организационих наука. Овог јуна забележио је највеће интересовање у последњих 15 година.

Први подаци о броју кандидата за бруцошки индекс показују да економски и правни факултети први пут нису имали чак ни онолико пријава колико има места, а мањак кандидата од уписне квоте први пут је забележио и престонички Економски факултет.

Да ли то млади постају практични у избору занимања?

– Деца очигледно почињу да размишљају другачије. Имамо више од два кандидата на један индекс, ове године је за 540 места предато 1.204 пријаве. Прве анализе говоре и да смо, судећи према успеху из средње школе, добили најбољу генерацију средњошколаца у последњих неколико година. Очекујем да ће интересовање за машинство још више расти – не скрива задовољство нови декан београдског Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић.

По његовом мишљењу (а у образовању је јако дуго, и као професор и као министар науке, државни секретар у Министарству просвете...), тектонски поремећаји у високом образовању се полако смирују: само „тврди занатски” програми почињу да имају прођу на тржишту рада.

– Под тврди занатски програми не мислим само на машинске факултете, већ и на грађевину, електротехнику, инжењери свима требају. Ми имамо не само српску акредитацију, већ и британску (Краљевског друштва бродограђевних инжењера) и немачку, дакле, ако завршиш Машински факултет – имаш прођу у читавој Европи. Јако смо отворени за сарадњу са привредом у Србији и свету, а деца и њихови родитељи то препознају и верују кући коју уписују – сматра др Митровић.

Он подсећа да су уведени атрактивни студијски програми, у припреми су и нови, а студенти добију знање и практичне вештине да покрену свој бизнис или да буду лидери у другим компанијама. Овде се уписује и велики број деце машинских инжењера, таква је и ова генерација бруцоша. Иначе, репутацију мушког факултета „машинац” је одавно изгубио: трећину академаца данас чине – девојке.

Слично објашњење за популарност има и декан ФОН-а др Милан Мартић који каже да је њихова диплома препозната на српском тржишту рада, али нажалост (или на срећу, како се узме) и у свету.

– Са нашом дипломом се запошљава у иностранству без нострификације и то је вероватно један од разлога што ове године имамо скоро 2.000 кандидата. Више од 1.200 су одлични, а 328 вуковци, тако да је просек ове генерације чак 4,81 – каже професор Мартић.

На наше питање да ли је томе допринела и чињеница да су овај факултет студенти прогласили најбољим у Србији, декан одговара да има истине и у томе – овог јуна имају 21 одсто више пријављених него лане.

Међутим, он истиче да је много важније то што је у јавности факултет постао познат по изузетним резултатима на међународним спортским надметањима и такмичењима у знању. Декан подсећа на турнир „5 лопти у Паризу”, светско и европско злато у дебати, студијама случаја...

Најновији понос овог факултета су златне кошаркашка и ватерполо екипа Србије, јер су међу њима студенти ФОН-а Соња Петровић, Душан Мандић и Филип Филиповић.

----------------------------------------------------------------

Грозница пријемних испита до 3. јула

На факултетима широм Србије је и наредних дана провера знања за нову генерацију бруцоша, а последњи пријемни испити ће бити 3. јула. Након тога следе привремене ранг листе, жалбе и приговори незадовољних кандидата, па формирање коначне ранг листе која је основ за упис.