„Моторхед” и Том Одел на Петроварадину

Нешто старо и нешто ново или хард-рок и инди поп – тако би у најкраћем могао да се опише вечерашњи програм на Главној бини Петроварадинске тврђаве. Јер, посетиоцима другог дана „Егзита” представиће се легендарни рокенрол „тешкаши” – „Моторхед”, и све популарнији британски кантаутор Том Одел.

„Моторхед”, један од најзначајнијих хард-рок бендова свих времена, који је недавно прославио четири деценије постојања, изаћи ће пред публику око 22 сата. Легендарни британски бенд је 1975. године основао басиста, вођа групе и главни музички аутор састава, Леми Килмистер, једна од најживописнијих, али и најутицајнијих личности у историји популарне културе. Сума сумарум, протеклих 40 година каријере бенда чине 22 студијска албума, десет лајв издања, 12 компилација и пет и-пи издања, који су продати у више од 15 милиона примерака. Али, чланови „Моторхеда”, после свих тих силних година, немају намеру да стану, с обзиром на то да је за крај наредног месеца предвиђен излазак новог албума – „Bad Magic”. Чувени састав, иначе, има много поштовалаца на просторима бивше Југославије, још од шездесетих година 20. века, када је Килмистера, као једног од првих рокера који су овде свирали, дочекао нико други до Јосип Броз Тито.

Рокенрол „тешкашe” – групу „Моторхед”, предводи Леми Килмистер

Фото Ројтерс

Као и сваки концерт, и вечерашњи наступ у Новом Саду Леми ће отворити култном реченицом: „Ми смо ‘Моторхед’. Ми свирамо рокенрол”, а Петроварадином ће се орити добро познати хитови: „Ace of Spades”, „Rock Out”, „Overkill”…

Пола сата пре поноћи публику очекује нешто другачије музичко виђење, оно које нуди Том Одел. Млади кантаутор из Чичестера, кога је својевремено старија и славнија колегиница Лили Ален упоредила са Дејвидом Боувијем, који је у досадашњој каријери свирао на фестивалима „Гластонбери”, „Коачела”, „Пинкпоп”, представиће посетиоцима Главне бине „Егзита” свој деби албум „Long Way Down” из 2013. године. Управо хит синглом са тог издања – „Another Love” – освојио је не само публику већ и критику и овенчан је Брит наградом – „Critic Choice”, али и признањем „Ајвор Новело” за највећа ауторска достигнућа.