С већим улагањима до новог развоја

Премијер Александар Вучић поодавно тврди да ће у 2015. Србија остварити привредни раст од најмање 0,5 одсто. Рекло би се да му последњи економски показатељи дају за право, али економисти и даље остају при процени да раста бруто домаћег производа (БДП) у овој години неће бити.

Аутори „Кварталног монитора” остају при процени с краја прошле године да ће после прошлогодишњих минус 1,8, овогодишњи пад вредности свега створеног бити – 0,5, а њихове колеге из „Макроекономских анализа и трендова” и свих – 0,8 одсто.

Ако се то деси, Србија ће се у 2015. наћи у малој групи земаља централне и источне Европе, заједно са Хрватском и Словенијом, које неће достићи ниво БДП из преткризне 2008. 

– Српска економија могла би да оствари раст од 0,5 одсто ако знатније порасту нето извоз или пољопривреда – каже Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора”. –  И пад од 0,5 одсто био би добар резултат у години кад се домаћа тражња смањује за два процента БДП. Очекујемо раст индустрије, али стагнацију у пољопривреди и грађевинарству и пад у услужним делатностима”.

– Није неважно да ли ће привреда ове године остварити пад или раст од 0,5 одсто, али је много битније да се створе услови за дугорочно одржив раст који би могао неограничено дуго да траје – казује Арсић.

 – За дугорочно одржив раст неопходно је да се отклоне унутрашње и спољне неравнотеже. Да се смањи фискални дефицит са 4,5 одсто БДП у овој на три процента, а у наредне две године на један одсто БДП. Затим да се смањи дефицит текућег платног биланса са шест одсто БДП на 3-4 процента, као и да се повећа стопа инвестиција са 18 на око 25 одсто БДП, уз раст домаће штедње.

И за Стојана Стаменковића, уредника „Макроекономских анализа и трендова ”, овогодишњи привредни раст је неизвестан, упркос добром почетку године, јер су недовољне домаће и стране инвестиције, а замрло је и кредитирање привреде. Стране инвестиције у Србији за прва четири месеца биле су 358 милиона евра, а за привредни опоравак је потребно да годишње у Србији буде инвестирано око шест милијарди евра, од тога би 1,5 милијарди евра требало да буду страна улагања, сматра Стаменковић.

– Нема раста директних страних инвестиција у овој години – каже Стаменковић. – Има најава и отварања неких малих капацитета, али је све то мало у односу на потребе. – Зато држава треба коначно да покрене капиталне инвестиције.

Шта Србија може очекивати од страних улагања у скоријој будућности, нарочито после актуелних догађања у Грчкој?

Милојко Арсић тврди да ће криза у Грчкој негативно утицати на прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију.

– Прво, криза у Грчкој неповољно утиче на привреду и финансијски систем Европске уније, одакле долази највећи проценат СДИ у Србију, што значи да ће инвестиције из ЕУ опадати у целом свету па и у Србији. Друго, криза у Грчкој неповољно утиче на доживљавање ризика свих земаља у југоисточној Европи, па ће зато СДИ у овим земљама додатно опасти. Међутим, јачина негативног утицаја кризе на Србију зависиће од тога колико ће трајати криза у Грчкој и на који начин ће се решавати. Верујем да ће се релативно брзо постићи договор Грчке са повериоцима, тако да тај негативан утицај неће бити нарочито снажан.

Шта да ради наша влада у тим околностима?

– Наша влада треба истрајно да спроводи политику фискалне консолидације и да убрза реформе којима ће се унапредити амбијент за инвестирање и запошљавање. Осим тога, влада треба да подржи народну банку како би се очувала стабилност банкарског система. Ако би криза у Грчкој ипак потрајала нешто дуже, било би добро да Србија заједно са Македонијом, Бугарском и Румунијом тражи помоћ од Европске централне банке и Европске комисије.

Са 352 милиона долара страних инвестиција у 2012. години, према подацима УНКТАД-а, Србија је рангирана на 127. месту, што је њен најгори резултат после 2000. Мирјана Глигорић, магистар београдског Економског факултета, истраживала је да ли је низак прилив СДИ регионални проблем или специфичност Србије и како преокренути тај непожељан тренд.

По њој кључни су макроекономска нестабилност, али и политички ризици. Ту су и институционални фактори, као што су неефикасна правна регулатива и бирократске препреке, лоша инфраструктура. Давање директних субвенција треба напуштати, уз истовремено унапређивање привредног амбијента, што пре свега подразумева смањење трошкова и ризика пословања,унапређење ефикасности администрације, судства, уређивање јавних финансија и смањење фискалног дефицита и јавног дуга.

Уколико се само укину субвенције, истиче наша саговорница, а не остваре реформе, стране директне инвестиције ће опасти. Влада је ипак одлучила да у 2015. задржи субвенције за инвеститоре, за шта је у буџету издвојила 6,5 милијарди динара.

----------------------------------

Буди ли се привреда

Ако је веровати званичној статистици, српској економији је коначно кренуло. После прошлогодишњег пада од 6,8 одсто, у првих пет месеци 2015. индустријска производња је остварила раст од два процента у поређењу с истим периодом лане, а неки економисти предвиђају да ће до краја године индустрија произвести чак седам одсто више него у претходној. У периоду јануар-мај извоз је повећан за 6,6 процената, а и пољопривреда најављује богат берићет.