Амерички притисак на Брисел

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Само дан пошто је Међународни монетарни фонд изашао са проценом да је Грчкој уз нови пакет финансијске помоћи потребан и већи отпис дугова како би дугорочно изашла из дужничке кризе, амерички министар финансија Џејкоб Лу стиже у Европу на разговоре са кључним људима европских финансија – председником Европске централне банке Маријом Драгијем и немачким и француским министрима финансија Волфгангом Шојблеом и Мишелом Сапином.

Будући да је амерички председник Барак Обама инсистирао да Грчка остане у еврозони, овај хитни долазак Луа у Франкфурт, Берлин и Париз могао би да се тумачи и као покушај Вашингтона да не само осигура останак Атине у зони евра већ и њен извеснији финансијски спас кроз додатно „шишање” дугова. На то би могла да укаже и Луова прекјучерашња изјава у којој је поздравио споразум између Грчке и кредитора, додајући да ће обећања о грчким реформама „захтевати компликоване кораке свих страна и да предстоји да се одради значајан посао”.

Узимајући у обзир чињеницу да је ММФ, чије је седиште у Вашингтону, само неколико сати после договора Атине и кредитора, свим странама послао поверљиву анализу о неопходности додатног отписа дугова Грцима, поједини аналитичари постављају питање да ли је то заправо амерички притисак на ЕУ, а пре свега Немачку, да учини оно што не жели, а што би осигурало извеснију финансијску будућност Грчке.

И пре доласка Луа у Немачку уследио је јуче одговор Шојблеовог министарства које је саопштило да „вредност грчких дугова не може бити смањена”, иако све већи број стручњака и међународних посматрача истиче да је то неопходно.

ММФ сматра да је за стабилизовање финансијског стања Грчке неопходно да да јој европски кредитори обезбеде „знатно више” новца од 85 милијарди евра, колико износи вредност трећег пакета помоћи тој земљи, договореног у понедељак. Према оцени стручњака ове институције, ЕУ мора да се одлучи између драматичног продужења грејс периода на чак 30 година, као и продужења периода отплате дугова, директне исплате готовог новца влади за финансирање њеног дефицита или отписа дела дуга.

Нове прогнозе ММФ-а показују да ће дуг Грчке већ следеће године порасти на готово 200 одсто бруто домаћег производа (БДП), а да ће 2020. износити и даље превисоких 170 одсто БДП-а. Насупрот ММФ-у, Европска комисија је јуче изашла са оптимистичнијом прогнозом да ће Грчки дуг до 2020. године порасти на 165 одсто БДП-а, а да ће се 2022. спустити на 150 одсто уколико Грчка предузме мере у циљу резања дуга.

Притисак на Европу стиже и са других адреса са друге стране Антлантика. Тако независни стручњак Уједињених нација за спољне дугове Хуан Пабло Бохославски упозорава кредиторе Грчке да би могли да прекрше међународно право ако мере штедње које се захтевају од Атине изазову велике проблеме.

„Европске институције, Међународни монетарни фонд и влада у Атини морају обезбедити да сваки пакет помоћи штити право на здравствену заштиту, храну и социјалну безбедност”, изјавио је он и додао да постоји реалан правни ризик да би неке од строгих мера штедње могле бити некомпатибилне са европским и међународним законом о људским правима. „Имам утисак да је ЕУ заборавила да међународни закон о људским правима игра и треба да игра кључну улогу у финансијама. Међународна заједница даје велики значај вези између људских права и финансија.”

Међутим, званични Берлин одбија овакве притиске и инсистира да неће бити додатног отписивања дугова Атини, иако се на улицама немачких већих градова, попут Берлина, Франкфурта, Хамбурга и Штутгарта, припремају демонстрације против „стезања каиша” у знак солидарности са Грцима. Додуше, Шојблеов портпарол Мартин Јегер јуче је рекао да ће Немачка размотрити могућност да се Грчкој продужи рок отплате. Као услов за то навео је да грчка влада „мора да примени договорене мере како би повратила поверење”.

Поставља се и питање зашто извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард, која као представник кредитора Грчке редовно седи на састанцима министара финансија еврозоне, никад није у жустрим бриселским преговорима ни поменула отпис дугова. Штавише, у одбрану Грка, које је Шојбле хтео да „привремено на пет година” избаци из еврозоне, једино су стали француски и италијански министри финансија, као и председник ЕЦБ Марио Драги. Осим тога, Лагардова у преговорима никад није превише заговарала блаже мере „стезања каиша” у Грчкој, иако је управо институција коју предводи својевремено са огромним закашњењем закључила да су наметнуте оштре мере резања трошкова довеле Атину у још веће дугове него што је била на почетку дужничке кризе.

Ову ситуацију користи Шојбле, који чак истиче да ће пакет помоћи Грчкој, који је испреговарала канцеларка Ангела Меркел, бити „неуобичајено тешко” спровести због, како тврди, стриктних европских правила.

Ове његове изјаве наишле су на осуду појединаца из Социјалдемократске партије Немачке, која је у коалицији са демохришћанима Меркелове. Заменик шефа ове странке Ралф Штегнер захтевао је од канцеларке да у погледу решења грчке кризе смири Шојблеа.

„Меркелова се мора побринути за свог министра финансија. Договори од овог викенда важе, на крају крајева, за целу владу у Берлину”, рекао је он за „Шпигл”, указујући да је савезни канцелар надлежан за одређивање правца политике владе, као и у случају шефа грчке владе Алексиса Ципраса. 
Будући да је грчки министар финансија Јанис Варуфакис поднео оставку, „Шпигл” поставља питање да ли је Штегнер индиректно мислио на могућност оставке Шојблеа.

Међутим, сва је прилика да ће заправо Меркелова морати да се потруди да за трећи пакет помоћи Грчкој добије подршку свих својих посланика у Бундестагу. Према појединим анализама, чак 50 посланика демохришћана подржава тврди Шојблеов став, што немачком министру финансија даје својеврсну моћ и над самом канцеларком.