Избриши ми лоше успомене

Нема човека кога не муче ружна сећања, лоша савест је – нешто друго. Постоји ли нада да заборавите или одстраните неугодне призоре који вас прогањају?
Када мозак изводи такво брисање, делови задужени за виђење и осећања остају сасвим мирни: једноставно се искључе подручја која подржавају памћење!
Знајући да памћење може свесно да се потисне и која су мождана подручја у то умешана, неуронаучник Брендан Депју са Универзитета Колорадо (САД) желео је да покаже да је могуће помоћи људима који се боре с тешким душевним искушењима, повезаним с патњама после озбиљних незгода или са обузетошћу да су присиљавани. Зато је одлучио да одгонетне шта у мозгу крене наопако када се у таквим околностима пати.

Претходна изучавања су обелоданила да су људи у стању да потисну упамћене речи. Како то применити на потресна сећања? Брендан Депју је укључио осећања: испитаницима је показивао парове слика – једно лице и емоционални одговор (аутомобилска несрећа или рањени човек).

Када су научили да слике упарују, показивао им је само лица говорећи да покушају да мисле на пратећи призор или да не мисле. За то време глава је снимана магнетском резонанцом, што омогућује да се сва збивања дочарају у стварном времену. Појединцима који су намерно искључили призивање неугодних догађаја мозак је био опуштенији.

Изгледало је као да су претчеони делови мождане коре били искључени; на снимцима се јасно видело да су области задужене за одлучивање и предвиђање надгледале искључење. Другим речима, добровољци су властите мисли преусмерили да би предупредили да упамте слике које су се врзмале у глави. Најпре се умирило подручје за обраду виђеног, а потом се стишало за обраду осећања, као што је амигдала.

Када су наново испитивани учесници су се мање сећали асоцијација (повезивање), за које им је речено да их занемаре. Очигледно је да људе можете увежбати да спрече неугодна сећања да избију на површину "искључењем механизма за понављање".

Протекло је више од једног столећа откако је први пут саопштено да је могуће намерно потиснути успомене, али стручне расправе још трају. Наравно, ово се разликује од противречне замисли Сигмунда Фројда у вези с гушењем сећања, у којем се потресно несвесно избрише из нашег ума. Најновије истраживање неће, свакако, окончати препирку да ли несвесно брисање постоји или не, али може олакшати да се схвате у то умешани механизми.

Средишта (центри) за виђење и осећања се умире да би помогла у заборављању.

Научници су потврдили давнашњу претпоставку, јер је људски мозак обдарен несвакидашњом способношћу (механизам) да свесно избрише узнемирујућа сећања. Руководиоци недавно предоченог истраживања наводе да се утире пут новом приступу у лечењу потиштености (депресија) и раздражљивости (анксиозност). Довољно је да научите да таква искуства истиснете, уместо да гутате лекове.

"Показали смо да појединци могу, према властитом избору (селективно), да избришу лоше успомене из памћења. Мислимо да смо открили неуронске механизме и надамо се да ће то, а и будућа истраживања, довести до нових облика лечења и лекова који ће омогућити да се емоционални поремећаји у целини излече", објашњава Брендан Депју, један од учесника у проучавању објављеном у чувеном часопису "Наука" (Science).

Дотични научник са Универзитета Колорадо навео је примере патолошког страха (фобија), опсесивног понашања или стања стреса изазваног трауматским искуством.

Према прихваћеном научном тумачењу, потискивање сећања одвија се у претчеоном делу мождане коре који се сматра центром за контролу мисли.

Почетком јула објављено је да су истраживачи са Универзитета Харвард (САД) и Универзитета Макгил (Канада) испитивали лек "пропранолол" који зауставља или брише ружна сећања. Поменута супстанца која изазива својеврсну вештачку амнезију делујући биохемијски – онемогућава или потпуно избацује трауме из сећања.