Izbriši mi loše uspomene

Nema čoveka koga ne muče ružna sećanja, loša savest je – nešto drugo. Postoji li nada da zaboravite ili odstranite neugodne prizore koji vas proganjaju?
Kada mozak izvodi takvo brisanje, delovi zaduženi za viđenje i osećanja ostaju sasvim mirni: jednostavno se isključe područja koja podržavaju pamćenje!
Znajući da pamćenje može svesno da se potisne i koja su moždana područja u to umešana, neuronaučnik Brendan Depju sa Univerziteta Kolorado (SAD) želeo je da pokaže da je moguće pomoći ljudima koji se bore s teškim duševnim iskušenjima, povezanim s patnjama posle ozbiljnih nezgoda ili sa obuzetošću da su prisiljavani. Zato je odlučio da odgonetne šta u mozgu krene naopako kada se u takvim okolnostima pati.

Prethodna izučavanja su obelodanila da su ljudi u stanju da potisnu upamćene reči. Kako to primeniti na potresna sećanja? Brendan Depju je uključio osećanja: ispitanicima je pokazivao parove slika – jedno lice i emocionalni odgovor (automobilska nesreća ili ranjeni čovek).

Kada su naučili da slike uparuju, pokazivao im je samo lica govoreći da pokušaju da misle na prateći prizor ili da ne misle. Za to vreme glava je snimana magnetskom rezonancom, što omogućuje da se sva zbivanja dočaraju u stvarnom vremenu. Pojedincima koji su namerno isključili prizivanje neugodnih događaja mozak je bio opušteniji.

Izgledalo je kao da su pretčeoni delovi moždane kore bili isključeni; na snimcima se jasno videlo da su oblasti zadužene za odlučivanje i predviđanje nadgledale isključenje. Drugim rečima, dobrovoljci su vlastite misli preusmerili da bi predupredili da upamte slike koje su se vrzmale u glavi. Najpre se umirilo područje za obradu viđenog, a potom se stišalo za obradu osećanja, kao što je amigdala.

Kada su nanovo ispitivani učesnici su se manje sećali asocijacija (povezivanje), za koje im je rečeno da ih zanemare. Očigledno je da ljude možete uvežbati da spreče neugodna sećanja da izbiju na površinu "isključenjem mehanizma za ponavljanje".

Proteklo je više od jednog stoleća otkako je prvi put saopšteno da je moguće namerno potisnuti uspomene, ali stručne rasprave još traju. Naravno, ovo se razlikuje od protivrečne zamisli Sigmunda Frojda u vezi s gušenjem sećanja, u kojem se potresno nesvesno izbriše iz našeg uma. Najnovije istraživanje neće, svakako, okončati prepirku da li nesvesno brisanje postoji ili ne, ali može olakšati da se shvate u to umešani mehanizmi.

Središta (centri) za viđenje i osećanja se umire da bi pomogla u zaboravljanju.

Naučnici su potvrdili davnašnju pretpostavku, jer je ljudski mozak obdaren nesvakidašnjom sposobnošću (mehanizam) da svesno izbriše uznemirujuća sećanja. Rukovodioci nedavno predočenog istraživanja navode da se utire put novom pristupu u lečenju potištenosti (depresija) i razdražljivosti (anksioznost). Dovoljno je da naučite da takva iskustva istisnete, umesto da gutate lekove.

"Pokazali smo da pojedinci mogu, prema vlastitom izboru (selektivno), da izbrišu loše uspomene iz pamćenja. Mislimo da smo otkrili neuronske mehanizme i nadamo se da će to, a i buduća istraživanja, dovesti do novih oblika lečenja i lekova koji će omogućiti da se emocionalni poremećaji u celini izleče", objašnjava Brendan Depju, jedan od učesnika u proučavanju objavljenom u čuvenom časopisu "Nauka" (Science).

Dotični naučnik sa Univerziteta Kolorado naveo je primere patološkog straha (fobija), opsesivnog ponašanja ili stanja stresa izazvanog traumatskim iskustvom.

Prema prihvaćenom naučnom tumačenju, potiskivanje sećanja odvija se u pretčeonom delu moždane kore koji se smatra centrom za kontrolu misli.

Početkom jula objavljeno je da su istraživači sa Univerziteta Harvard (SAD) i Univerziteta Makgil (Kanada) ispitivali lek "propranolol" koji zaustavlja ili briše ružna sećanja. Pomenuta supstanca koja izaziva svojevrsnu veštačku amneziju delujući biohemijski – onemogućava ili potpuno izbacuje traume iz sećanja.