Судар ММФ-а и Немачке

Први пут после Другог светског рата Међународни монетарни фонд ушао је ове седмице у јавну конфронтацију са својим европским крилом, и то због потпуно опречних виђења пута изласка Грчке из петогодишње дужничке драме. ММФ је наиме најавио (након више сличних упозоравајућих сигнала последњих месеци) да би се могао повући из даљег међународног („западног”) кредитног аранжмана за Грчку уколико Европа Атини не отпише „далеко већи део дуга него што је до сада разматрано”.

Таман што је Грчку принудила на брутални пакет финансијске помоћи, Европа се (предвођена Немачком, Финском, Холандијом, Чешком и групом балтичких чланица ЕУ) сада суочава са могућношћу да остане без кључне подршке водећег глобалног институционалног зајмодавца.

Званични Берлин је, протагониста суровог рецепта за грчку дужничку кризу, уочи данашњег заседања немачког парламента – у историјском процепу. Са једне стране, Немачка инсистира да ММФ буде и надаље стални члан групе кредитора који ће финансирати и изблиза надгледати спровођење издиктираних реформи у Грчкој. Са друге, Ангела Меркел и њен разгоропађени министар финансија Волфганг Шојбле одбацују и саму помисао да би Грчкој најпре требало дозволити „класично шишање” дуга страним повериоцима (при чему је немачки удео око 57 милијарди евра), а затим приступити привредном оживљавању земље и њене економије.

Јавна објава анализе ММФ-а о неодрживости грчког дуга, 18 сати након „Ципрасове капитулације” у Бриселу, уследила је након што је „Бретон Вудс” доставио исти тај документ Бриселу пре викенд „черечења” Грчке. Европа је предвођена Немачком ипак остала при своме да Грчка кад-тад мора да плати све дугове, и издржи, не би ли добила следећи пакет пара.

Уочи гласања у Бундестагу о почетку преговора за трећи спасилачки програм за Грчку, Ангела Меркел је у пат-позицији. Уколико Немачка не прихвати процену ММФ-а о нужном и радикалном отпису дуга Грчке, институција „Бретон Вудс” стварно би се могла повући из решавања најтеже финансијске кризе у еврозони од њеног оснивања: егејски дугови постали би онда терет „само” еврозоне (и евентуално ЕУ). Ако оде ММФ, како ће Берлин, Брисел, Франкфурт, Париз, Рим, Рига... онда међу собом да се договоре око решавања грчке кризе?

ММФ је објавом анализе бременитих грчких финансија уочи референдума 5. јула и најавом могућег повлачења из кредитног аранжмана 14. јула извео Европу (предвођену Немачком) у трансатлантски ринг коначног одмеравања снага два опречна антикризна рецепта који су од 2008. са једне стране Атлантика спроводиле САД а на другој обали – еврозона. Док је Америка – суочена са финансијском кризом – неговала првенствено стимулацију економије на рачун раста дефицита, Европа је инсистирала на буџетским рестрикцијама јавне потрошње и отплати (банкарских) дугова. Седам година касније, привреда САД је у осетном порасту, док се европска врти између позитивне нуле и једног процента.

Није чудо што су се Европљани у саставу Управног одбора ММФ-а почетком јула противили објављивању анализе „Бретон Вудса” која је наводила да Грчка нема шансе да у догледно време отплати дугове. На инсистирање САД (једине чланице ММФ-а са правом вета) тај извештај је објављен. Пошто су се Европљани други пут од почетка јула оглушили о вишеструке јавне и поверљиве сигнале са оне стране Атлантика, ММФ је изашао са упозорењем о могућем повлачењу.

„Бретон Вудс” сада инсистира да би следећи кредитни програм за Грчку „морао да задовољи критеријуме ММФ-а”. А по правилнику ММФ-а, та организација не упушта се у кредитирање држава чији су дугови „неодрживи”.

Обрт у односу ММФ-а према Грчкој, егејској дужничкој кризи и европским партнерима Атине, драстичан је.

„Грчка не треба да очекује симпатије. Лично, више ме потреса сиромаштво деце у Нигеру него пораст беде у Атини. Време је да Грчка плати за лагоднија времена”, изјавила је 2012. године Кристин Лагард, извршни директор ММФ-а.

„Постоји могућност да Грчка изађе из еврозоне”, оценила је Лагардова крајем маја ове године, на линији става Берлина.

„Потребно је пронаћи начин за олакшање дужничког терета Грчке, да би се тој земљи омогућило да се врати на одрживи пут”, изјавила је јуче Лагардова у интервјуу за Си-Ен-Ен. Лагардовој иначе крајем године истиче мандат извршног директора ММФ-а. Шефица ММФ-а недавно је најавила да је „спремна за други мандат” .

Шта је разлог за контрасалто Лагардове и ММФ-а? Појава Азијске банке за инвестиције у инфраструктури са седиштем у Пекингу? Губитак стрпљења Обамине администрације са европском хирургијом Грчке – стратешке чланице НАТО-а у све нестабилнијем источном Медитерану?...

У међувремену, ММФ је одлучио да „у наредних неколико недеља отвори дебату о грчкој кризи”, након што је Атина овог месеца два пута испустила да му намири обавезе. У тих неколико недеља парламенти чланица еврозоне имаће довољно времена да размотре новонасталу ситуацију изазвану претњом ММФ-а.

Ко ће надјачати: немачки рецепт или захтев ММФ-а?

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је јуче, уочи данашњег гласања у Бундестагу, довео у питање могућност да Грчка „икада добије трећи пакет финансије помоћи”, пренео је Ројтерс.

Ако Грчка стварно не добије тај пакет, и ММФ се стварно повуче, Немачка и Европа наћи ће се на клизавом терену.