Ја, Ципрас

Молим све оне који подржавају Грке да ми позајме по сто евра. И молим их да остану доследни у својим ставовима – да не очекују да им новац вратим назад. Јер, да бих вратила дуг ја бих морала да смањим неке своје трошкове, а онда ће на њихову душу ићи смањење квалитета мог живота. Уосталом, хајде да се кладимо да би и моји укућани били против такве политике стезања каиша.

Ако треба расписаћу кућни референдум. Убеђена сам да ће сви заокружити „не”. Неће ваљда кредитори спречити чланове моје породице да слободно изнесу сопствено мишљење о њима, зеленашима.

А они од којих сам новац позајмила ваљда неће бити толико бездушни да ми не одобре нове позајмице. Кад је очигледно да сам постала овисник од кредита. Као и браћа Грци, и ја редовно долазим на посао, проводим најмање пет сати поред рачунара и редовно одржавам личну хигијену. А чула сам да су се за све то у Грчкој исплаћивали посебни додаци на плату. И шта се мене тиче то што неки од мојих поверилаца зарађују мање од мене. Ни Грци, са просечним пензијама већим од 800 евра, не потресају се због тога што су у европским пакетима помоћи и литванске паре, где је пензија око 240 евра.

Уосталом, ја сам обећала члановима моје породице да нећемо штедети. И сад морам да сачувам мир у кући. Мој муж би се много љутио кад би схватио да сам му дала лажна обећања. И вероватно би моментално поднео оставку на ту функцију. И шта год после тога мислио о мени, за кредиторе би и даље тврдио да су терористи.

Уосталом, не гледам ја овде само мој интерес, већ штитим и репутацију поверилаца. Ни за њих није добро да се по граду прича како су растурали бракове зеленашким каматама. Кад би тај прљав веш изашао у јавност, симпатије би биле на мојој страни. Ако повериоци баш буду тврди у својим ставовима, нека знају да ћу их оптужити и за покушај окупације мог сувереног домаћинства. Унећу у полемику и мало историје и ратне терминологије. Јер, они су мени први поставили ултиматум.

Сигурно би некоме у мом комшилуку било у интересу да ја дугове не вратим. Нека и нашим заједничким повериоцима цркне нека крава. Нема сумње да би било и оних који би се радовали када би ме председница кућног савета познатија као Гвоздена дама избацила ногом кроз врата зграде, ако не бих имала пара да платим кирију. Али, то је већ интерна политика наше стамбене уније.

Кад се грчка дужничка драма овако поједностави онда је јасно да грчки премијер Алексис Ципрас није могао ништа друго, већ да као свако ко даје нереална обећања, поједе сваку своју реч.

Надам се да је после свега мојим кредиторима било довољно јасно да морају да ми дају још по сто евра да не бих прекршила моја обећања.