ЕУ надгледа грчке банке и у Србији

Одлив капитала из грчких банака које послују у Србији није више само под будним оком Народне банке Србије (НБС). Како пише Фајненшел тајмс, Европска централна банка (ЕЦБ) дневно ће пратити ситуацију у Србији, Албанији и Македонији, где банке из Грчке имају велики тржишни удео. Из НБС јуче нам је потврђено да су у свакодневној директној комуникацији са ЕЦБ-ом и да имају непосредну размену података.

ЕЦБ је обавезна да сарађује са земљама кандидатима по питању супервизије банака чије су матице у Европи. У НБС, иначе истичу да им ЕЦБ пружа и већу подршку од оне на коју су обавезни.

ЕЦБ је пре два дана донео одлуку да повећа Хитни фонд за очување ликвидности за 900 милиона евра. Грчким банкама ће бити дозвољено да повуку већа средства из овог фонда. Грчке банке су затворене од 29. јуна након што је ЕЦБ одбио да подиже ниво помоћи за ликвидност када је грчка влада најавила референдум. Након што је грчки парламент усвојио пакет реформи очекује се да банке поново буду отворене у понедељак.

Европска комисија је, такође, пре два дана предложила употребу фондова Европске уније (ЕУ) као решење за хитно финансирање Грчке. Комисија је оценила да би та помоћ „послужила као премошћивање” кризе у Грчкој наредних дана пре коначне одлуке о трећем пакету финансијске помоћи тој земљи.

„Наша замисао је да обезбедимо финансијску помоћ за минимални период од четири недеље”, навели су Франс пресу извори блиски Комисији. Том предлогу се противи Велика Британија која није у еврозони. Та земља не би могла да уложи вето на такву одлуку, али би могла да утиче на друге земље да је не прихвате, преноси Бета.

Грчка нема новац да ЕЦБ врати дуг од 4,2 милијарде евра, који доспева на наплату 20. јула. Зато јој је одмах потребан мањи зајам, јер је за приступ новом пакету помоћи који је договорен у понедељак потребно око четири седмице.

Незванични извор из ЕЦБ-а рекао је за Фајненшел тајмс да су спремили посебне „аранжмане” за Бугарску и Румунију, које су чланице Европске уније, где је учешће грчких банака такође високо. У Бугарској је веће од 25 одсто, док је у Румунији око 14 процената колико и код нас. Та средства, које би тамошње централне банке директно позајмљивале од ЕЦБ-а, служила би као неки вид „сигурносног појаса” за премошћавање кризе.

У Србији иначе послују четири банке које су у већинском грчком власништву: Алфа, Евробанк ЕФГ, Пиреус и Национална банка Грчке (Војвођанска банка). Србијa није чланица ЕУ и не може да рачуна на овакву помоћ ЕЦБ-а, али је НБС већ применила мере којима је спречила одлив капитала из грчких банака према матицама. Како је раније истицано из централне банке, повлачења средстава из банака је било али ниједан једини динар није отишао у сламарице, већ је остао у банкарском сектору. Што значи да су грђани само премештали своје депозите из грчких у неке друге пословне банке.

Банке у Србији у већинском грчком власништву наставиће редовно да послују са својим клијентима, уверавају из НБС. Оне су ликвидне и солвентне, строго регулисане, најчешће ригорозније него на матичним тржиштима, додају. Са становишта домаћег законодавног оквира банке грчког порекла ни по чему се не разликују од било које друге банке која послује на српском банкарском тржишту и депозити у овим банкама подједнако су безбедни колико и у свим осталим банкама у Србији, поручују из централне банке. Такође, држава Србија грађанима гарантује исплату штедње у износу до 50.000 евра.