Ја сам Аница

Необична преписка на страницама „Политике”: новинарка напише логичан економски коментар (каже, молим све оне који подржавају Грке да ми позајме по сто евра, али да остану доследни и да сутра не траже да им паре вратим), на шта један професор економије стане да јој спочитава како такву глупост може да напише само неко ко не зна финансије.

Шта је нелогично и какве везе са финансијама има коментар Анице Телесковић, који у ствари каже само то да сиризољупци нису доследни, јер да јесу, и сами би давали паре онима који им никада неће вратити? Ово је једна тачно изведена логичка вежба, која ће (можда) понеког читаоца подсетити на то да један принцип, ма како привлачно изгледао, да би био ваљан, мора да важи увек и за све. Ако Грци не морају да врате дуг, не мора нико никада ништа ни да врати.

Али, каже професор Цвјетићанин, Аница не зна финансије и зато не види да је извор овог дуга у ствари зла намера кредитора, којима је циљ да баце сиромашне земље у дужничко ропство. Добро, какве то има везе? Аница пише о неодговорности дужника, а како то не може да оспори, Цвјетићанин јој са висине спочитава како она не зна шта је кредитна мултипликација. Машала, професоре.

Или каже: „У банкама европске ’осовине’, заједно са суфицитом у размени са земљама ’периферије’, јавио се велики суфицит новчаних средстава који су банке силно желеле да пласирају”. А сви знамо да суфицит у размени има само Немачка, док остале земље „европске осовине” годинама бележе силне дефиците, па им она ситнина од суфицита са истока не покрива ни трошкове за кафу и киселу воду. Неће бити да су одатле те паре прикупљене...

И сад, крунски аргумент о злој намери поверилаца: „Грчка поседује привредне и природне ресурсе који ће се у тренутку банкрота моћи купити по багателним ценама, па ће повериоци бити у потпуности обештећени”. Зар овај професор не зна да ниједна земља никада не иде у стечај? И шта се то десило Аргентини, шта су то од обале, ресурса и природних лепота продали и шта су им то повериоци окупирали? И коначно, зар није свима јасно да је Грчка испословала да све што мора да прода да би вратила дугове остане у њеној потпуној ингеренцији, што ће рећи да вероватно ништа од тога никада неће ни продати? Како ће повериоци онда бити у потпуности обештећени?

После оволико Цвјетићанинових погрешних закључака, скоро заборавих како је полемика почела, али ево, сетих се. Аница је тражила од сиризољубаца позајмицу, а ја бих да је замолим да од сваких сто евра које прими писцу ових редова проследи по један евро. За душевну бол коју ми је писање овог узалудног текста изазвало. А да је узалудан, то је барем јасно.