Ja sam Anica

Neobična prepiska na stranicama „Politike”: novinarka napiše logičan ekonomski komentar (kaže, molim sve one koji podržavaju Grke da mi pozajme po sto evra, ali da ostanu dosledni i da sutra ne traže da im pare vratim), na šta jedan profesor ekonomije stane da joj spočitava kako takvu glupost može da napiše samo neko ko ne zna finansije.

Šta je nelogično i kakve veze sa finansijama ima komentar Anice Telesković, koji u stvari kaže samo to da sirizoljupci nisu dosledni, jer da jesu, i sami bi davali pare onima koji im nikada neće vratiti? Ovo je jedna tačno izvedena logička vežba, koja će (možda) ponekog čitaoca podsetiti na to da jedan princip, ma kako privlačno izgledao, da bi bio valjan, mora da važi uvek i za sve. Ako Grci ne moraju da vrate dug, ne mora niko nikada ništa ni da vrati.

Ali, kaže profesor Cvjetićanin, Anica ne zna finansije i zato ne vidi da je izvor ovog duga u stvari zla namera kreditora, kojima je cilj da bace siromašne zemlje u dužničko ropstvo. Dobro, kakve to ima veze? Anica piše o neodgovornosti dužnika, a kako to ne može da ospori, Cvjetićanin joj sa visine spočitava kako ona ne zna šta je kreditna multiplikacija. Mašala, profesore.

Ili kaže: „U bankama evropske ’osovine’, zajedno sa suficitom u razmeni sa zemljama ’periferije’, javio se veliki suficit novčanih sredstava koji su banke silno želele da plasiraju”. A svi znamo da suficit u razmeni ima samo Nemačka, dok ostale zemlje „evropske osovine” godinama beleže silne deficite, pa im ona sitnina od suficita sa istoka ne pokriva ni troškove za kafu i kiselu vodu. Neće biti da su odatle te pare prikupljene...

I sad, krunski argument o zloj nameri poverilaca: „Grčka poseduje privredne i prirodne resurse koji će se u trenutku bankrota moći kupiti po bagatelnim cenama, pa će poverioci biti u potpunosti obeštećeni”. Zar ovaj profesor ne zna da nijedna zemlja nikada ne ide u stečaj? I šta se to desilo Argentini, šta su to od obale, resursa i prirodnih lepota prodali i šta su im to poverioci okupirali? I konačno, zar nije svima jasno da je Grčka isposlovala da sve što mora da proda da bi vratila dugove ostane u njenoj potpunoj ingerenciji, što će reći da verovatno ništa od toga nikada neće ni prodati? Kako će poverioci onda biti u potpunosti obeštećeni?

Posle ovoliko Cvjetićaninovih pogrešnih zaključaka, skoro zaboravih kako je polemika počela, ali evo, setih se. Anica je tražila od sirizoljubaca pozajmicu, a ja bih da je zamolim da od svakih sto evra koje primi piscu ovih redova prosledi po jedan evro. Za duševnu bol koju mi je pisanje ovog uzaludnog teksta izazvalo. A da je uzaludan, to je barem jasno.