Отпис више од 100 милијарди долара Грчкој?

За разлику од званичног Вашингтона, водећи немачки политичари изгледа не знају да је у преговорима Атине и њених европских кредитора ових дана дошло до драматичног обрта.

Наиме, Гинтер Крихбаум, председник европског комитета Бундестага, и Александар Ламбсдорф, немачки либерални посланик у Европском парламенту, надовезали су се јуче на познати став канцеларке Ангеле Меркел и министра финансија Волфганга Шојблеа да „класичног шишања” грчког дуга неће бити, и да „меки резови” потраживања могу да се догоде евентуално тек након што Атина усвоји и успешно оствари издиктирани списак реформи у следећа три месеца.

„Нема говора ни о каквом програму помоћи ако грчка влада одступи од преузетих обавеза. ЕУ би онда морала сместа да откаже преговоре”, истакао је Ламбсдорф. „Пажљиво мотримо на Грчку, та земља мора да испуни све предуслове, иначе нема ништа од пара”, запретио је Крихбаум у изјави за немачки „Билд”.

Колико прошлог викенда, Меркелова је поновила да „нема ни говора о шишању дуга Грчке за 30–40 одсто”, мада није назначила зашто спомиње баш тај процентуални распон.

Са друге стране Атлантика као да знају нешто више о текућој фази преговора Атине и њених европских кредитора.

„Пре две седмице дискусија да ли грчки дуг треба реструктурирати није била чак ни на дневном реду: данас је ствар другачија. Сада је само питање коју форму ће имати реструктурирање и колико ће велико бити”, пренео је јуче Ројтерс изјаву високог званичника Министарства финансија САД.

„Преговори Грчке и кредитора о реструктурирању дуга сада су у току, и једино је питање колико ће времена протећи пре него што отпис дуга буде прихваћен”, наводи британска агенција у извештају који је објавио кипарски веб-дневник „сигмаливе.цом” у тексту под насловом „Америка предвиђа да ће доћи до отписа дуга Грчке”.

Да ли Атина и њени европски кредитори стварно воде преговоре о отпису дела дуга од преко 320 милијарди евра а да немачки политички естаблишмент није у то упућен?

Међународни монетарни фонд, званични Вашингтон, а одскора и Европска централна банка, истичу да је садашњи грчки дуг ненаплатив. ММФ је почетком јула изашао са проценом да извлачење Грчке из дубиозе тешке 320 милијарди евра треба започети великим отписом дуга. Европљани, превођени Немачком, Финском и Холандијом у међувремену не одустају од рецепта „нема реформи, нема пара”.

У међувремену, преговори Европе и Атине о детаљима услова за додељивање трећег пакета финансијске помоћи трајаће, према најавама, четири седмице. Док Европљани тврде да са Атином сада разрађују „детаље рецепта”, из Вашингтона, према Ројтерсовој вести, сигнализирају да је на дневни ред увршћено и реструктурирање дуга.

За случај да је дебата о отпису стварно почела, утицајне светске банке већ знају колики део дуга би Европа требало да отпише Грчкој ако жели да је задржи у заједници еврозоне, ЕУ или можда чак и НАТО-а.

Америчка Сити банка у анализи објављеној ове седмице тврди да је неопходан отпис 110–130 милијарди долара. Француска банка Лазард – иначе званични финансијски саветник владе Алексиса Ципраса – још у фебруару ове године проценила је да би отпис грчког дуга од око 113 милијарди долара био „разуман”. Иначе, банка Лазард била је саветник грчке владе 2012. када је Атина ошишала приватне кредиторе за око 110 милијарди евра.

У сваком случају, отпис грчког дуга од преко 100 милијарди долара

(који у одвојеним анализама спомињу Сити банка и Лазард) уклопио би се у оно шишање „30–40 одсто” којем се за сада одлучно опире Берлин.