Топе се државне плате

„Државни посао” у Србији, до пре годину-две, сигуран, лагодан и добро плаћен, постао је готово неостварив сан. У државну службу је немогуће ући, али се из ње експресно излази – с решењем о отказу, додуше уз отпремнину. Ако је за утеху онима који безнадежно чезну за државном платом, економисти тврде да и она губи на привлачности.

Просечна зарада запослених у јавном сектору до новембра прошле године била је већа за петину него код приватника. У прва три месеца 2015. та разлика је смањена на 14 одсто. Кад се изузму плате запослених у јавним предузећима, разлика је још мања, тако да је просечна зарада у јавном сектору сада већа за 10 одсто него у приватном, тврди професор београдског Економског факултета Милојко Арсић.

– Плате у јавном сектору су веће него у приватном и у већини земаља Европске уније, пре свега зато што је у државним службама више запослених са вишим и високим образовањем него у приватном сектору – каже Арсић, који је и уредник часописа ,,Квартални монитор”. – Та разлика се креће од 20 до 80 одсто. Изузетак су Финска, Данска, Мађарска и Словачка, у којима нема разлике у просечној плати запослених у јавном и приватном сектору. Последњих година та разлика се смањује.

Генерално, куповна моћ просечне плате у Србији опада од 2010. године, а линија просечне реалне зараде на графикону званичне статистике од краја 2012. све оштрије стреми надоле. Да ће плате запослених у државним службама у наредне две-три године сигурно падати, зато што ће рате и камате на државни дуг расти, једна је од ретких тема поводом које се економисти не споре.

Највећи међугодишњи пад зарада у првом тромесечју ове године од 7,2 одсто забележен је у сектору финансијске делатности и осигурању, као и осталих услужних делатности. У делатностима у којима доминира држава реалне нето зараде су више опале у сектору образовања него у здравству, а разлика износи чак 3,4 процентна поена. Арсић каже да је мањи пад реалних зарада у здравству вероватно последица тога да се ова делатност у већој мери ослања на сопствене приходе, него што је то случај са образовањем.

Знатан део разлике између плата у јавном и приватном сектору „испеглан је” смањењем новембарских „државних плата” за 10 одсто која је исплаћена у децембру, а потом њиховим замрзавањем. Арсић примећује да је смањењу те разлике допринело и рестриктивније одобравање додатака за прековремени рад и других надокнада.

– Ако се има у виду да се у приватном сектору део зарада исплаћује на црно, ова разлика је вероватно и нешто мања – сматра Арсић.

С обзиром на то да су плате у јавном сектору замрзнуте, наш саговорник очекује да ће садашња разлика између плата запослених код државе и у приватним компанијама додатно бити смањена у периоду 2015–2017.

Владимир Вучковић, уредник часописа ,,Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), указује да је пад зарада у јавном сектору у првом тромесечју 2015. године био дубок – између седам до осам одсто. На другој страни, подаци о истовременом расту плата у приватном сектору ,,прилично су импозантни” – износе 6,5 одсто за први квартал. У марту је тај раст износио чак 9,4 одсто у односу на исти месец претходне године. За Вучковића остаје питање да ли се то заиста дешава на терену, или је реч о бољем статистичком обухвату масе зарада и у приватном сектору.

– Постоје наговештаји да је борба против сиве економије утерала приватни сектор у боље пријављивање свих података, па и зарада у приватном сектору – закључио је Вучковић.

Како год, тек овај раст зарада у „производном сектору” у прва три месеца, који бележе и аутори ,,Кварталног монитора”, такође је допринео смањењу разлике у платама запослених у ,,државној служби” и код приватника.

Прерађивачка индустрија и грађевинарство бележили су устаљени раст реалних нето зарада у последњих годину дана, а сузбијање рада на црно је нарочито видљиво у грађевинарству.

Аутори „Кварталног монитора” указују да је прерађивачка индустрија имала значајан раст реалних нето зарада од шест одсто у прва три месеца 2015. У прерађивачкој индустрији раст реалних зарада већи је у односу на раст производње, а при томе је запосленост порасла за 2,6 одсто. Знатно већи раст зарада од раста продуктивности могао би се бар једним делом објаснити сузбијањем сиве економије.

Смањење разлике између плата у јавном и приватном сектору је оправдано не само зарад фискалне консолидације, него и због унапређења конкуренције на тржишту рада, указује Арсић

– Ипак, веће смањење плата у јавном сектору могло би да буде контрапродуктивно, јер би довело до одлива најбољих кадрова , као што су лекари, наставници и други, што би утицало на пад квалитета јавних услуга – упозорава Арсић. Претерано смањење плата у јавном сектору може да утиче и на повећање корупције, што значи да би се повећали приватни трошкови грађана при коришћењу јавних услуга, као и на квалитет услуга које пружа јавни сектор.

Права мера је предуслов сваке успешне политике.