Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руски лекари траже документацију о Младићу

Руски лекари траже документацију о Младићу
Ратко Младић (Фото Бета)

У амбасади Русије у Холандији јуче је одржан састанак тима одбране Ратка Младића, команданта војске босанских Срба, и руских лекара који треба да напишу извештај о његовом здравственом стању. Састанак у амбасади био је повод да се на неким порталима појави вест о томе да ће Руска Федерација дати гаранције за условно пуштање Младића на слободу.

Ту информацију за „Политику” је демантовао Младићев син, Дарко Младић, рекавши да је амбасада само посредовала између лекара и одбране и да нема речи о некаквим руским гаранцијама.

„Одбрана не комуницира са руским дипломатама, већ са лекарима, а сусрет је организован у амбасади да би што хитније предали списак недостајуће документације.

Смисао састанка је у томе да нам се достави документација како би руски лекари написали извештај о Младићевом здравственом стању. Вест да Русија нуди гаранције за пуштање на слободу су спекулације. У овом тренутку смо усредсређени само на то да лекари добију сву документацију како би написали поштен извештај, а шта ће у њему писати, то је ствар лекара и од тога ће зависити наши даљи кораци”, каже Дарко Младић.

Он објашњава да су руски лекари, када су почели да пишу извештај после посете Младићу, схватили да им трибунал није предао комплетну документацију.

„Негде фали свака парна страна или слично. Ми смо сачинили списак свега што недостаје и сутра ће одбрана написати поднесак трибуналу да у хитном поступку достави све што треба. Ми већ две године покушавамо да тај тим лекара доведемо до генерала Младића, али су опструкције трибунала велике. То је кршење права Младића на медицинску негу. Он је имао право да својим лекарима омогући приступ документацији”, наводи наш саговорник.

Здравствено стање Ратка Младића, према речима његовог сина, нешто је боље него што је било када је пребачен у Хаг, али му је услед три мождана удара и даље десна страна тела одузета, има велике промене крвног притиска, брзо се замара и није у стању да прати суђење.

Амбасада Руске Федерације није јуче могла да потврди нити да демантује информацију о могућности давања гаранција за пуштање Младића. До закључења овог издања „Политике”, из Хашког трибунала није стигао одговор на наша питања у вези са могућношћу да се Младићу одобри лечење у Русији, уколико би одбрана поднела такав предлог.

Према речима његовог адвоката Бранка Лукића, трећа држава може да гарантује трибуналу да ће одређени оптуженик бити враћен у притворску јединицу у случају привременог пуштања на слободу.

„Колико је познато, такав случај трибунал није имао до сада. Према статуту, постоји могућност да оптужени понуди гаранције друге државе за привремено пуштање на слободу, а трибунал одлучује да ли ће то прихватити или не”, рекао је за наш лист адвокат Лукић.

Подсећамо, Русија је у јануару 2006. године дала гаранције Хашком трибуналу за привремени боравак Слободана Милошевића, бившег председника СРЈ у Москви, ради лечења на Институту за кардиоваскуларну хирургију „Бакуљев”, али је трибунал тај предлог одбио. Милошевић се у децембру 2005. године, обратио судијама у Хагу са молбом да му се дозволи одлазак у Москву на прегледе и лечење у Научном центру за кардиоваскуларну хирургију „Бакуљев”. Руска Федерација гарантовала је безбедност Милошевићу у време боравка у Русији, његов повратак у року који одреди трибунал и поштовање свих услова у вези са пребацивањем.

Трибунал је у фебруару 2006. године одбио Милошевићев предлог, образложивши одлуку тиме да он није доказао да у Холандији не може да добије лечење какво му је потребно. Милошевић је преминуо две седмице након тога.

Доказни поступак тужилаштва у процесу против Ратка Младића, оптуженог за геноцид, завршен је 26. фебруара прошле године, а одбрана је почела са извођењем својих доказа 19. маја исте године. Изрицање првостепене пресуде Претресног већа очекује се у новембру 2017. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.