Ердоганова освета

Турска се после годину и по дана устезања и удаљавања од савезника у НАТО-у коначно одлучила на војну интервенцију против припадника Исламске државе преко границе са Сиријом, али упоредне операције против Курда указују где су прави циљеви. Садашњи сигнали наговештавају да је председник Реџеп Тајип Ердоган више заинтересован да крене против Курда у Турској, Ираку и Сирији него да напада исламисте.

Потврђују се сумње, које је Анкара упорно демантовала, да је неспремност Турске да се војно ангажује против ИД била одређена званичним приоритетима по којима исламисти представљају мању опасност од „терориста” Радничке партије Курдистана (ПКК) и снага Партије демократске уније сиријских Курда. Бомбардовани су логори ПКК-а у планинама Кандил на северу Ирака. Примирје власти и ПКК-а, које је било на снази од марта 2013, разнето је у парампарчад отварајући суморне перспективе наставка деценијског сукоба у којем је погинуло више од 40.000 људи.

У Сирији је на листи турских проблема режим Башара ел Асада на првом месту, сиријски Курди на другом, а исламисти тек на трећем. Зато Анкара сиријске Курде, ретке који успешно смањују територију калифата и због тога имају подршку Запада, покушава да прикаже као опасније од Исламске државе.

Барак Обама несумњиво је задовољан споразумом са Турском о стварању зоне безбедности на северу Сирије коју треба ослободити присуства исламиста, али председник САД могао би да буде непријатно изненађен уколико се испостави да Анкара ту зону жели да искористи да ограничи растући утицај група секуларних сиријских Курда. Сем уколико Американци нису продали Курде због Турске.

Операције турских снага безбедности и кампања режимских медија против активиста прокурдске Народне демократске партије (ХДП) унутар земље додатно потврђују ко је Ердоганова кључна мета. Ердоган се свети. Бесан је јер је уласком ХДП у парламент после јунских избора онемогућено да владајућа Партија правде и развоја (АКП) задржи апсолутну већину, чиме су пропали његови планови да се донесе нов устав који председнику даје огромну моћ.

Придружујући се коалицији против исламиста, Ердоган убира поене, пре свега код Американаца, док ратом против Курда и дискредитовањем лидера ХДП покушава да разбукти националистичка осећања против курдских „терориста” и припреми терен за превремене изборе на којима очекује убедљиву победу.

Двоструки рат против Исламске државе и Курда и прекид примирја са ПКК од стране прелазне владе Турску поново уводи у период високе неизвесности отварајући врата унутрашњем насиљу.

Распаљујући кризу са Курдима како би добио изборе, Ердоган се зарад сопствене моћи опасно поиграва будућношћу Турске.