Талибани остали без вође

Мула Мухамед Омар је већ преживео неколико својих „смрти”. У барем пет-шест наврата су се његови непријатељи прерано обрадовали поверовавши да је оснивач и вођа авганистанских талибана напокон послат богу којем је служио са фундаменталистичким жаром, па и уништењем две највеће статуе Буде, из шестог века пре нове ере. Овог пута, ако је веровати авганистанској обавештајној служби, шушкања о томе да је нестао с лица земље, све гласнија у последњих неколико месеци, заиста су тачна. Борац који је с муџахединима поразио Совјетски Савез осамдесетих година, на безбедно се измакао пред америчком инвазијом након 11. септембра, и с једним оком увек успевао да спази противника на време да побегне – наводно је још пре две године умро међу пријатељима, у болници у Пакистану.

Ако је то истина, Омарова смрт ће закомпликовати већ приметан раздор међу фракцијама његовог покрета, борбу за превласт чији ће исход пресудити и да ли ће бити настављен или на самом почетку затучен мировни процес са авганистанским властима. Упоредо с преговорима, у току је најжешћа талибанска офанзива још откако су збачени с власти 2001. године.

И Пакистан и Америка кажу да још проверавају наводе о смрти лидера талибана. Исто је изјавила и авганистанска влада на конференцији за новинаре, мада им је уочи сазивања незванично наговестила како ће потврдити да Омар више није жив. Одмах потом је, међутим, портпарол авганистанске тајне службе у засебном интервјуу констатовао како нема сумње да је Омар збиља преминуо. Напослетку је председничка палата издала саопштење у којем се тврди да је Омар мртав.

Представници талибана су прво демантовали тврдњу да су остали без вође, али су, после тога потврдили његову смрт и прогласили тродневну жалост.

Из дубоке илегале, Омар се већ годинама оглашавао искључиво аудио или видео порукама, али ни њих дуго није било. Човек за којег сведоци тврде да никада није подизао глас, чак ни када је наређивао свирепа смакнућа, одавно је постао нешто попут Осаме бин Ладена у својим последњим годинама: више симбол него стварни вођа покрета, тихи „глас ауторитета” према чијим идејама се равнало, али је оперативне одлуке доносила нова генерација талибанских главара.

Будући да одавно више није повлачио конце на терену, упадљиво је како би гласине о Омаровој смрти учестале управо онда када је питање ко је истински вођа над талибанима постајало важно. Прошли пут је ту тежину имало 2011. године, након што су Американци најзад ликвидирали Бин Ладена, којем је Омар годинама пружао уточиште и одбијао да га преда, иако није сигурно да ли је уопште био унапред обавештен о акцијама Ал Каиде, укључујући и ону од 11. септембра, а верује се и да је био несклон интернационалном џихаду. Те године, када је елиминација Бин Ладена усталасала исламистички покрет и пореметила односе Америке, Авганистана и Пакистана, најмање трипут је у јавност пуштена информација како је и Омар страдао.

Ове године такве приче су активиране у тренутку када је Исламска држава почела да регрутује све више присталица у Авганистану, међу њима и разочаране талибане. Верни чланови покрета тада су објавили кратку Омарову биографију, вероватно покушавајући да подсете на све његове заслуге за одбрану од страних елемената и успостављање „истински” исламског начина живота у Авганистану. Неколико месеци касније стигло је и неколико речи од самог Омара, изјава којом је подржао отварање преговора с владом. Али, изјава је била писана, па се одсуство снимка на којем би се он макар чуо, ако не и видео, и то у ситуацији када је постојала велика потреба да се покаже, тумачило као посредан доказ да је заиста мртав.

На томе инсистирају и чланови једне одметнуте фракције талибана, која не подржава мировни процес. Они су први, пре две недеље, изјавили да Омар више није жив. Дијалог с властима у Кабулу, чија би друга рунда требало ускоро да се одржи, одбацио је и званични портпарол талибана, рекавши да они нису ни обавештени о том процесу, чиме су подстакнуте приче о сукобу унутар покрета око тога треба ли преговарати. Авганистанска власт свакако жели наставак разговора и утолико је чудније што је управо сада објавила да је мртав врховни ауторитет талибана, који их је наводно подржавао. Од почетка године, користећи повлачење америчке војске, која би до идуће године требало потпуно да напусти земљу, талибани су убили 4.100 и ранили 7.800 авганистанских војника и полицајаца, што је око 50 процената више него лане, када су губици већ били описивани као „неодрживи”. Владина армија је у многим деловима земље притерана у градове, док талибани држе руралне крајеве области. Недавно су чак упали и у парламент у Кабулу, и то када су се депутати спремали да гласају о кандидату за новог министра одбране.

Могуће је да је Авганистан одлучио да пресече намножене гласине и призна истину да је Омар мртав надајући се да ће талибане одмах преузети неко ко такође стоји иза мировних преговора. То се јуче, како преносе Ројтерс и Ал Џазира, и десило: наводно је за новог лидера талибана изабран Омаров заменик Ахтар Мансур – наклоњен дијалогу с Кабулом.