Јулска планетарна врелина

Горимо полако у новој европско-афричкој клими, у пожарима у Калифорнији, у кувању балканског лонца, а понајвише у врелини хладног рата Запада и Русије, у којем ми све више постајемо колатерална штета. А у свему томе, Грци нам стављају врућ кестен у шаке: срце нам каже да су у праведној борби против банкарских аждаја, а разум нам саветује да не радимо то исто, јер ја сам, ипак, Аница. Уосталом, видело се да се то завршава „финансијским Кумановским споразумом“.

На бачен камен у лице нашег канцелара овај је одговорио окретањем другог образа новог лица Србије. И хлебом који је умешен у Бриселу.

А онда сам се у јулу обрео у Црној Гори. Дочекали су ме пријатељи: једни као својег, други као полубрата и трећи као странца. И то не обичног странца, него оног агресорског. Не памтим да је у историји људског рода агресор упао у неку земљу да тамо остави паре и тако опељешен врати се кући без испаљеног метка. Али, тамо је грчевита борба за НАТО. Све је већи број присталица алијансе, како тврди телевизија Пинк Монтенегро, најрежимскија у Црној Гори, а са газдом у Србији. Нађен је, тврди се, и један гуслар, коме је наручен нови репертоар песама, као што су: „Смрт Осаме бин Ладена“, „Бој над Београдом“, „Лов на Садама Хусеина“, „Ој, Путину, ој ђаволе!“ Дакле, Црногорци усправно улазе у НАТО, за разлику од нас који пузимо према њему и кришом бацамо погледе на исток. Може лако да се деси да се нађемо тамо заједно.

Ако се препознамо.