Окупирај, па зидај

Израелско освајање:  Вест да је израелска влада одобрила изградњу нових 300 станова на Окупираној територији прошла би готово незапажено – Израелци то редовно раде од 1967. године – да није уследио трагичан наставак ове приче. Само дан после одлуке кабинета Банјамина Нетанијахуа нападнута је кућа једне палестинске породице. У подметнутом пожару погинула је дете старо 18 месеци а његови родитељи су тешко повређени а медији су одмах устврдили да су напад извели екстремни израелски досељеници.

После трагедије уследиле су оштре реакције из света. За Израел је најоштрија критика стигла из САД. Америчка администрација осудила је напад  на палестинску породицу оценивши да је реч „о бруталном терористичком чину”. Истовремено, САД су критиковале израелску владу, посебно премијера Бењамина Нетанијахуа с којим имају нерашћишћене политичке рачуне, због политике насељавања окупираних територија.

Било би занимљиво да се нека држава чланица Савета безбедности досети па поднесе на усвајање резолуцију којом се осуђује израелска политика на окупираним територијама. Да ли би САД тада, можда, одустале да употребе вето као што су често чиниле у прошлости како би заштитиле најважнијег савезника и пријатеља на Блиском истоку? Сумњамо.

Чињеница је да је Израел, ове године, драстично повећао – за 40 одсто у односу на 2013. - насељавање на окупираној Западној обали , отетој од Јордана у рату 1967. године и  у Источном Јерусалиму.

Од почетка трећег премијерског мандата Нетанијахуа (мај 2013.) Израел је изградио више од десет хиљада нових станова на окупираним територијама. Према подацима израелског министарства унутрашњих послова данас у новим насељима на окупираним територијама живи око 750 хиљада насељеника.

Повратак талибана: Током недеље свет се присетио ове радикалне исламистичке  групације која већ више две деценије делује у Авганистану у Пакистану. Овога пута талибани нису скренула на себе пажњу због неке бруталне војне акције већ чињенице да су остали без вође.

Стидљиво лансирана гласина да је дугогодишњи лидер талибана Мула Омар мртав брзо је расла добијајући потврде – прво у Кабулу  а затим и у Пакистану. Талибани су све демантовали да би, на крају и они потврдили Омарову смрт проглашавајући, истовремено,  тродневну жалост.

Ова екстремистичка исламска групација појавила се први пут 1994. године у јужном авганистанском граду Кандахару. Њихов двогодишњи војни поход кроз Авганистан окончан је у септембру 1996. године када су освојили Кабул.  После тога прогласили су Исламски Емират Авганистан.

Њихова петогодишња владавина окончана је 2001. године после међународне војне интервенције које су предводиле САД. Талибани су разбијени, њихове вође пребегле су у суседни Пакистан.

Време је показало да су талибани много жилавији противник него што се то у том тренутку чинило. Већ од 2003. талибани су кренули у војне акције против новог режима у Авганистану и међународних трупа ИСАФ.

Највеће жртве у новој епизоди рата у Авганистану су цивили а број мртвих мери се десетинама хиљада. У међувремену чак су и САД схватиле да оружјем не може да се реши авганистански проблем, да талибане треба по сваку цену увући у преговоре.

Нови лидер талибана је, иначе, Мула Актар Мансур. У време талибанске владавине Авганистаном био је министар ваздушног саобраћаја. НАТО је његову главу уценио на 200 хиљада долара.

Договор Париза и Москве: Француско-руска прича о „мистралима” изгледа да је коначно приведена крају. То је саопштио саветник руског председника Владимира Путина Владимир Кошин.

Одмах је уследио и потврдни глас из Париза, француски премијер Мануел Валс изјавио је да ће до краја лета бити постигнут коначна споразум са Русијом.

Да подсетимо: Француска и Русија су 2011. године потписале споразум којим се Париз обавезао да изгради и испоручи Москви два модерна носача хеликоптера типа „мистрал”. Први до краја 2015. и други до краја 2016. године. Вредност посла износила је 1,2 милиона евра.

После избијања украјинске кризе и увођена западних санкција Русији Париз се нашао под снажним притиском својих савезника да одустане од испоруке бродова. Русија је, са своје стране, инсистирала на Француска испуни обавезе из уговора. Шест месеци после истека рока из споразума Москва је дигла руке од „мистрала” и затражила да Француска врати новац и покрије све додатне трошкове.

Париз је првобитно понудио да Москви исплати 784,6 милиона евра, Москва је тражила 892,9 милиона евра као и новац за додатне трошкове: обука  морнара и изградња одговарајуће инфраструктуре у луци Владивосток... Укупно 1,163 милијарди евра.

Руски медији наводе да би коначан договор Париза и Москве о „мистралима” могао да уследи већ у првим недељама августа. У том случају параф  на споразум ставили би двојица председника: Франсоа Оланд  и Владимир Путин.