Okupiraj, pa zidaj

Izraelsko osvajanje:  Vest da je izraelska vlada odobrila izgradnju novih 300 stanova na Okupiranoj teritoriji prošla bi gotovo nezapaženo – Izraelci to redovno rade od 1967. godine – da nije usledio tragičan nastavak ove priče. Samo dan posle odluke kabineta Banjamina Netanijahua napadnuta je kuća jedne palestinske porodice. U podmetnutom požaru poginula je dete staro 18 meseci a njegovi roditelji su teško povređeni a mediji su odmah ustvrdili da su napad izveli ekstremni izraelski doseljenici.

Posle tragedije usledile su oštre reakcije iz sveta. Za Izrael je najoštrija kritika stigla iz SAD. Američka administracija osudila je napad  na palestinsku porodicu ocenivši da je reč „o brutalnom terorističkom činu”. Istovremeno, SAD su kritikovale izraelsku vladu, posebno premijera Benjamina Netanijahua s kojim imaju nerašćišćene političke račune, zbog politike naseljavanja okupiranih teritorija.

Bilo bi zanimljivo da se neka država članica Saveta bezbednosti doseti pa podnese na usvajanje rezoluciju kojom se osuđuje izraelska politika na okupiranim teritorijama. Da li bi SAD tada, možda, odustale da upotrebe veto kao što su često činile u prošlosti kako bi zaštitile najvažnijeg saveznika i prijatelja na Bliskom istoku? Sumnjamo.

Činjenica je da je Izrael, ove godine, drastično povećao – za 40 odsto u odnosu na 2013. - naseljavanje na okupiranoj Zapadnoj obali , otetoj od Jordana u ratu 1967. godine i  u Istočnom Jerusalimu.

Od početka trećeg premijerskog mandata Netanijahua (maj 2013.) Izrael je izgradio više od deset hiljada novih stanova na okupiranim teritorijama. Prema podacima izraelskog ministarstva unutrašnjih poslova danas u novim naseljima na okupiranim teritorijama živi oko 750 hiljada naseljenika.

Povratak talibana: Tokom nedelje svet se prisetio ove radikalne islamističke  grupacije koja već više dve decenije deluje u Avganistanu u Pakistanu. Ovoga puta talibani nisu skrenula na sebe pažnju zbog neke brutalne vojne akcije već činjenice da su ostali bez vođe.

Stidljivo lansirana glasina da je dugogodišnji lider talibana Mula Omar mrtav brzo je rasla dobijajući potvrde – prvo u Kabulu  a zatim i u Pakistanu. Talibani su sve demantovali da bi, na kraju i oni potvrdili Omarovu smrt proglašavajući, istovremeno,  trodnevnu žalost.

Ova ekstremistička islamska grupacija pojavila se prvi put 1994. godine u južnom avganistanskom gradu Kandaharu. Njihov dvogodišnji vojni pohod kroz Avganistan okončan je u septembru 1996. godine kada su osvojili Kabul.  Posle toga proglasili su Islamski Emirat Avganistan.

Njihova petogodišnja vladavina okončana je 2001. godine posle međunarodne vojne intervencije koje su predvodile SAD. Talibani su razbijeni, njihove vođe prebegle su u susedni Pakistan.

Vreme je pokazalo da su talibani mnogo žilaviji protivnik nego što se to u tom trenutku činilo. Već od 2003. talibani su krenuli u vojne akcije protiv novog režima u Avganistanu i međunarodnih trupa ISAF.

Najveće žrtve u novoj epizodi rata u Avganistanu su civili a broj mrtvih meri se desetinama hiljada. U međuvremenu čak su i SAD shvatile da oružjem ne može da se reši avganistanski problem, da talibane treba po svaku cenu uvući u pregovore.

Novi lider talibana je, inače, Mula Aktar Mansur. U vreme talibanske vladavine Avganistanom bio je ministar vazdušnog saobraćaja. NATO je njegovu glavu ucenio na 200 hiljada dolara.

Dogovor Pariza i Moskve: Francusko-ruska priča o „mistralima” izgleda da je konačno privedena kraju. To je saopštio savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Vladimir Košin.

Odmah je usledio i potvrdni glas iz Pariza, francuski premijer Manuel Vals izjavio je da će do kraja leta biti postignut konačna sporazum sa Rusijom.

Da podsetimo: Francuska i Rusija su 2011. godine potpisale sporazum kojim se Pariz obavezao da izgradi i isporuči Moskvi dva moderna nosača helikoptera tipa „mistral”. Prvi do kraja 2015. i drugi do kraja 2016. godine. Vrednost posla iznosila je 1,2 miliona evra.

Posle izbijanja ukrajinske krize i uvođena zapadnih sankcija Rusiji Pariz se našao pod snažnim pritiskom svojih saveznika da odustane od isporuke brodova. Rusija je, sa svoje strane, insistirala na Francuska ispuni obaveze iz ugovora. Šest meseci posle isteka roka iz sporazuma Moskva je digla ruke od „mistrala” i zatražila da Francuska vrati novac i pokrije sve dodatne troškove.

Pariz je prvobitno ponudio da Moskvi isplati 784,6 miliona evra, Moskva je tražila 892,9 miliona evra kao i novac za dodatne troškove: obuka  mornara i izgradnja odgovarajuće infrastrukture u luci Vladivostok... Ukupno 1,163 milijardi evra.

Ruski mediji navode da bi konačan dogovor Pariza i Moskve o „mistralima” mogao da usledi već u prvim nedeljama avgusta. U tom slučaju paraf  na sporazum stavili bi dvojica predsednika: Fransoa Oland  i Vladimir Putin.