До наплате дуга најбоље без суда

Због неизмирених обавеза, на крају јуна ове године у блокади су били рачини 30.323 правна лица и 25.787 предузетника. Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, који је на снази од априла 2013, прописани рок за плаћање испоручене робе и услуга за приватнике је 60, а за државу 45 дана. Али, просечан рок измиривања приспелих рачуна, кажу представници пословне заједнице, и даље премашује 120 дана. Судећи по подацима Народне банке Србије, упркос Закону о плаћању писаном по мери привреде, неликвидност је и даље њена најтежа бољка.

После две године од примене овог прописа, број рачуна блокираних правних лица је повећан за чак 75 одсто, предузетника за десетак процената, док је укупан износ блокаде на крају више него удвостручен. На крају јуна 2015. достигао је 292,4 милијарде динара, што је око 8,33 милијарде евра.

Србија ипак не одустаје од намере да савлада највећу бољку своје привреде. Њену неспособност да плаћа своје обавезе лечиће хитним изменама закона и унапређивањем рада надлежних институција. До јесени биће усвојен пакет прописа који ће омогућити стабилизовање предузећа и њихово одрживо пословање, каже Нермина Љубовић, директор Центра за услуге и посредовање Привредне коморе Србије.

Измене Закона о споразумном финансијском реструктурирању поједноставиће и убрзати договарање дужника и поверилаца, а изменама Закона о стечају ефикасну примену још три ,,медицине”: унапред припремљеног плана реорганизације, реорганизације из стечаја и приватизације из стечаја.

Циљ је да се омогући опстанак предузећа, њихова консолидација и одрживо пословање, уредно плаћање обавеза, решавање проблематичних кредита, смањивање некликвидности, повећавање конкурентности и стварање повољнијег привредног амбијента. Ако привреда оздрави, указује наша саговорница, уследиће нове инвестиције, а са њима нова радна места и веће плате, пунији социјални фондови и сигурније пензије.

Продужени рокови плаћања обавеза и огроман број блокираних рачуна последица је и неефикасности судова у решавању привредних спорова.

– Донедавно се веровало да је најбрже и најјефтиније решење финансијских проблема у пословању примена Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава, који је на снази од 2011. године – каже Љубовић.

– Иако овај пропис упућује дужнике и повериоце на преговарање и договор, у коме су сви учесници равноправни, чиме се избегавају предуги и скупи судски спорови, а пословни односи остају очувани, споразумно финансијско реструктурирање није дало очекиване резултате. Нису помогле ни додатне олакшице државе с намером да подстакну овај начин решавања неликвидности, као ни помоћ Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

У Привредној комори, као посреднику у преговорима дужника и поверилаца, сматрају да су скромни домети Закона о споразумном финансијском реструктурирању, иако се примењује већ три године. Други разлог је неповерење у поступак који се заснива на принципу добровољности. Поред тога, банке споразумно финансијско реструктурирање посматрају као и било који поступак реструктурирања потраживања од дужника, и поред подстицаја који су предвиђени.

До сада је поднето 37 уредних захтева за спровођење овог поступка. Чак 36 захтева поднели су дужници, а само у једном предмету захтев је поднела банка као поверилац. Успешно је окончано 11 поступака – у седам случајева је закључен уговор о споразумном финансијском реструктурирању са укупним износом од око 30 милиона евра. Билатерални уговори закључени су у четири поступка, а уговор о мировању дуга закључен је у три. У току је осам поступака, у којима укупна дуговања износе више 30 милиона евра.

Дужници су одустали од поступка у девет случајева, због преласка на унапред припремљени план реорганизације, односно стечај у два случаја. У пет поступака повериоци нису прихватили закључивање уговора о споразумном финансијском реструктурирању, у једном је банка одустала од поступка.

Утврђено је да су разлози недовољног споразумног решавања дуговања и потраживања мањкавости овог закона, али и других важећих прописа. Зато је, поред осталог, предложено да се поступак додатно прилагоди потребама малих и средњих предузећа и да се омогући да споразумно финансијско реструктурирање користе и предузетници.

Неликвидност и тешко наплативи кредити нису бољке које муче само српску привреду, напомиње наша саговорница. Од ње пате и економије земаља у окружењу. Лечење неће бити ни лако, ни краткотрајно. Трајаће у наредне три године.

Охрабрује да ће у томе помоћи и Европска банка за обнову и развој.