Лек за душу и тело

У мирном салашарском делу Бачке, надомак Новог Сада, лежи Ченеј, мирно, малено место са непрегледним плодним пољима. Ченеј је оаза органске хране, надалеко познат по најздравијем воћу, поврћу и житарицама. У богатим пољима ченејског атара, скрива се неколико салаша. До њих се долази стазама поред житних поља, најлакше бициклом, па су ту организоване и стазе здравља.

Међу ченејским салашима најпознатији је Салаш 137. Одличан је спој салашарске традиције и модерне услуге (собе имају каљеве пећи, а купатила џакузи и сауну). Сјајна атмосфера, богат рекреативни програм и пребогати ловни терени Војводине, као и интернационални „Сафари клуб”, окупљају бројне госте из иностранства. На салашу су, поред овог клуба, и коњички клуб „Јастреб” (вожња фијакером и школа јахања) и занимљиви „Slow food” који инсистира на лаганом спремању и уживању у доброј храни и квалитетном пићу.

Добра салашарска кухиња, зачињена спорим и духовитим војвођанским диванима (причама) и домаћим ракијицама, оживљава прохујала салашарска времена. Овде није тешко чекати пасуљ пет сати или „slow сарму” нешто краће. Лагано пролази време док пада ноћ над Панонијом, права терапија за савременог човека. А онда се успавате од тишине која се чује.  

У ресторану се служе јела традиционалне војвођанске кухиње (штрудла са маком и орасима, царска пита, бундевара, ринфлајш са пет сосова, салашарски соте, салашарска ћуретина са млинцима), са оригиналним именима („салашарска даска”, „сеоски чекић”), све припремљено од производа са салаша. У духу „slow food” исхране су и ченејске пихтије за предјело и „спора сарма” као главно јело. Пихтије иду уз мало сирћета и рена, а уз „slow сарму” се служи овчје кисело млеко.

На војвођанској ледини, надомак Новог Сада, породица Волић је подигла нови-стари салаш. Баве се едукативним салашарским туризмом, који је намењен пре свега деци нижих разреда основне школе. Кроз ову специфичну школу најмлађи гости упознају савремени начин живота на салашу и како је могуће сачувати обичаје, традицију и старе занате. У посебној радионици могу да израђују играчке од кукурузовине, да плету корпе, цртају на бундевама, развлаче тесто, да науче традиционални вез и плетење, али и да испробају лук и стрелу. Менији су прилагођени дечјем узрасту и то је део обуке.

Салаш „Волић” има и за одрасле одличан мени. Једна варијанта ручка би могла да изгледа овако: јарећа чорба, печено јаре, колачи, вино. Читаво печено јаре износи се из пећнице и одмах служи са тепсије. Гости прилазе и узимају печење по жељи. Лети се служи парадајз салата, науљена и са мало ситно сеченог црног лука. Колачи се праве „на кисело” са рогачем.