Живот као хорор филм

До јуче већина нас је веровала да глумица Мина Лазаревић живи као на филму и да је сценарио за тај филм писао лично Волт Дизни: троје слатке дечице, успешна глумачка каријера и муж – балетска звезда Народног позоришта. А онда смо схватили да је она главна глумица у породичном трилеру који се из „топлог дома” преселио у црну хронику и да се њен супруг из „Лабудовог језера” у једном скоку преселио у полицијски притвор.

Иако се феноменом насиља над женама бавим више од деценије и ја сам једна од оних коју је шокирала вест да је популарну глумицу пребио супруг, који је након тога пуцао из аутоматске пушке. Када је пре неколико месеци познати телевизијски водитељ Владимир Станојевић претукао своју вереницу Ана Марију Жујовић, била сам убеђена да ће се њихова љубавна драма наставити у неком ријалитију типа „Све за љубав” или „48 сати свадба” а не у тужилаштву.

Не знам да ли ће Минина породична драма добити судски епилог. Оно што знам јесте да ће ускоро кренути лавина коментара са заједничким именитељем „а шта је глумица урадила, па је испровоцирала балетана да је пребије”.

Нико нема имунитет од прогона доконе чаршије која увек верује да је жртва нешто скривила чим је насилник морао да испразни калашњиков како би вентилирао свој бес. Од тога нису поштеђене ни јавне личности о чијој интими, нажалост често, знамо више него о проблемима својих најближих.

Од почетка ове године 30 жена је страдало од руке најближег свог – мужа, сина, оца или брата. Помоћ Саветовалишта против насиља у породици од почетка године јавило се 1.990 жена. Мина Лазаревић није била међу њима.

И ова породична драма је илустрација тезе о „трансферу фрустрације” која сведочи о томе да је насиље постало монета за комуникацију. Гужва у саобраћају изнервира директора фирме. Он се издере на свог рачуновођу. Овај искали бес на жени, када се са посла врати кући. Жена пребије дете. Дете ишутира свог другара у парку. Овај гађа пса са каменом. Пас уједе старца... Агресију увек празнимо на слабијем, ко није у стању да узврати.

О трансферу беса веома сликовито говори и Џоел Шумахер у свом филму „Пад” – који почиње саобраћајном гужвом, а завршава се масовним крвопролићем. Теорија о помереним конфликтима је згодна за објашњење. Али, за насиље не постоји оправдање.

А ви? Шта ви радите када схватите да комшија у пракси спроводи своју идеју да је „батина из раја изашла” и дели „васпитне” шамаре жени и деци. Да ли зовете полицију и пријавите да је комшија са којим сваког викенда пијете кафу насилан у породици? Или појачавате звук на телевизору како бисте заглушили глас савести која вам говори да насиље није приватна ствар?