Правосуђе није јавни сектор

Судска власт је одвојена од извршне, бар према слову Устава. Подела власти на законодавну, извршну и судску подразумева да се оне једна другој не мешају у рад. Правници се питају да ли је могуће да запослени у судовима спадају у државну администрацију и није ли у надлежности Високог савета судства одлука о броју запослених у судовима.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички написала је у свом ауторском тексту у „Политици” да не може бити исти број судија или судијских помоћника у трговинском суду, тамо где је економска активност замрла, и тамо где она расте, само зато што је број становника исти. Вероватно је министарка превидела чињеницу да о броју судија у судовима одлучује Високи савет судства, који је највиши орган судске власти. Извршна власт се о томе не пита.

Ипак, остали запослени у судовима зависе од извршне власти. Они су у надлежности Министарства правде. Зато дактилограф у суду има плату око 20.000 динара, а судија око 120.000. Велика је разлика у њиховом образовању, искуству, сложености посла и одговорности и наравно да разлика у њиховим платама мора да постоји. Међутим, и једни и други су део истог система – судског, па би било логично да заједно буду у надлежности судске власти. Јер, судови не могу да раде без уписничара, записничара, дактилографа, архивара нити без судских стражара. Кад грађанин дође у суд по правду, он не долази само код судије, него и код службенице на шалтеру и у судску писарницу. Правда зависи и од судија поротника и од судских вештака, којима је Министарство правде дуговало десетине милиона динара.

Иако је годинама најављиван, независан судски буџет још није основан, а зна се да у државну касу стижу велике суме новца од судских такси и новчаних казни, нарочито оних које изричу прекршајни судови.

Високи савет судства је 2012. године преузео од Министарства правде само део судског буџета – онај који се односи на плате судија и чланова ВСС. Све остало је и даље у надлежности Министарства правде, од папира и тонера до плата запослених који нису судије. Ипак, у плану је да и овај део пређе у надлежност Високог савета судства од 2016. године, јер тако налаже Национална стратегија реформе правосуђа.

Поводом најављених отпуштања у јавном сектору, у Министарству правде кажу да функционисање судова и тужилаштва неће бити доведено у питање. Тврде да ће до смањења броја запослених најпре доћи природним одливом то јест одласком у пензију оних који за то испуњавају услове, а да ће затим онима који имају неколико година до пензије бити понуђено да оду уз отпремнину.

– Рационализација неће утицати на доступност услуга правосудних институција, које су грађани имали до сада – наводе у Министарству правде.

Чланови Високог савета судства су на годишњем одмору, тако да званичан коментар не можемо добити још десетак дана. Упутили су нас на члан пет Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, у којем се наводи да број носилаца судијских функција и у Високом савету судства одређује ВСС.

Максималан број запослених за носиоце јавнотужилачке функције и у Државном већу тужилаца (ДВТ) одређује ДВТ, а максималан број запослених у Уставном суду утврђује се одлуком Уставног суда.

Друштво судија Србије, Удружење тужилаца и Синдикат правосуђа Србије упутили су заједничко отворено писмо јавности у коме истичу да се судска власт није мешала нити да сада има претензије да утиче на уређење осталих грана власти и државних органа. Они подсећају да правосуђе није јавни сектор него грана власти.

– У Републици Србији би по систематизацији требало да има 3.089 судија и 827 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Тај број није попуњен, а чини 0,8 одсто од последњег објављеног укупног броја запослених у јавном сектору (493.000 без јавних предузећа). Осталих запослених у правосуђу треба да има 11.600, што чини око 2,5 одсто укупног броја запослених у јавном сектору. Смањење радника у правосуђу, осим што би представљало недозвољен утицај и мешање у судску власт, довело би до занемарљивих уштеда – пише у отвореном писму.

Не само да је неприкладно, недопустиво и неприхватљиво, него је и противуставно да о броју запослених у правосуђу одлучује извршна власт, наводи се у писму.