Pravosuđe nije javni sektor

Sudska vlast je odvojena od izvršne, bar prema slovu Ustava. Podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku podrazumeva da se one jedna drugoj ne mešaju u rad. Pravnici se pitaju da li je moguće da zaposleni u sudovima spadaju u državnu administraciju i nije li u nadležnosti Visokog saveta sudstva odluka o broju zaposlenih u sudovima.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički napisala je u svom autorskom tekstu u „Politici” da ne može biti isti broj sudija ili sudijskih pomoćnika u trgovinskom sudu, tamo gde je ekonomska aktivnost zamrla, i tamo gde ona raste, samo zato što je broj stanovnika isti. Verovatno je ministarka previdela činjenicu da o broju sudija u sudovima odlučuje Visoki savet sudstva, koji je najviši organ sudske vlasti. Izvršna vlast se o tome ne pita.

Ipak, ostali zaposleni u sudovima zavise od izvršne vlasti. Oni su u nadležnosti Ministarstva pravde. Zato daktilograf u sudu ima platu oko 20.000 dinara, a sudija oko 120.000. Velika je razlika u njihovom obrazovanju, iskustvu, složenosti posla i odgovornosti i naravno da razlika u njihovim platama mora da postoji. Međutim, i jedni i drugi su deo istog sistema – sudskog, pa bi bilo logično da zajedno budu u nadležnosti sudske vlasti. Jer, sudovi ne mogu da rade bez upisničara, zapisničara, daktilografa, arhivara niti bez sudskih stražara. Kad građanin dođe u sud po pravdu, on ne dolazi samo kod sudije, nego i kod službenice na šalteru i u sudsku pisarnicu. Pravda zavisi i od sudija porotnika i od sudskih veštaka, kojima je Ministarstvo pravde dugovalo desetine miliona dinara.

Iako je godinama najavljivan, nezavisan sudski budžet još nije osnovan, a zna se da u državnu kasu stižu velike sume novca od sudskih taksi i novčanih kazni, naročito onih koje izriču prekršajni sudovi.

Visoki savet sudstva je 2012. godine preuzeo od Ministarstva pravde samo deo sudskog budžeta – onaj koji se odnosi na plate sudija i članova VSS. Sve ostalo je i dalje u nadležnosti Ministarstva pravde, od papira i tonera do plata zaposlenih koji nisu sudije. Ipak, u planu je da i ovaj deo pređe u nadležnost Visokog saveta sudstva od 2016. godine, jer tako nalaže Nacionalna strategija reforme pravosuđa.

Povodom najavljenih otpuštanja u javnom sektoru, u Ministarstvu pravde kažu da funkcionisanje sudova i tužilaštva neće biti dovedeno u pitanje. Tvrde da će do smanjenja broja zaposlenih najpre doći prirodnim odlivom to jest odlaskom u penziju onih koji za to ispunjavaju uslove, a da će zatim onima koji imaju nekoliko godina do penzije biti ponuđeno da odu uz otpremninu.

– Racionalizacija neće uticati na dostupnost usluga pravosudnih institucija, koje su građani imali do sada – navode u Ministarstvu pravde.

Članovi Visokog saveta sudstva su na godišnjem odmoru, tako da zvaničan komentar ne možemo dobiti još desetak dana. Uputili su nas na član pet Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, u kojem se navodi da broj nosilaca sudijskih funkcija i u Visokom savetu sudstva određuje VSS.

Maksimalan broj zaposlenih za nosioce javnotužilačke funkcije i u Državnom veću tužilaca (DVT) određuje DVT, a maksimalan broj zaposlenih u Ustavnom sudu utvrđuje se odlukom Ustavnog suda.

Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca i Sindikat pravosuđa Srbije uputili su zajedničko otvoreno pismo javnosti u kome ističu da se sudska vlast nije mešala niti da sada ima pretenzije da utiče na uređenje ostalih grana vlasti i državnih organa. Oni podsećaju da pravosuđe nije javni sektor nego grana vlasti.

– U Republici Srbiji bi po sistematizaciji trebalo da ima 3.089 sudija i 827 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Taj broj nije popunjen, a čini 0,8 odsto od poslednjeg objavljenog ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru (493.000 bez javnih preduzeća). Ostalih zaposlenih u pravosuđu treba da ima 11.600, što čini oko 2,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Smanjenje radnika u pravosuđu, osim što bi predstavljalo nedozvoljen uticaj i mešanje u sudsku vlast, dovelo bi do zanemarljivih ušteda – piše u otvorenom pismu.

Ne samo da je neprikladno, nedopustivo i neprihvatljivo, nego je i protivustavno da o broju zaposlenih u pravosuđu odlučuje izvršna vlast, navodi se u pismu.